Повратак у будућност групе АББА

Шведска група АББА размишља о поновном окупљању 2014, како би прославили 40 година од хита „Ватерло”, са којим су 1974. победили на „Песми Евровизије”, након чега су почели да исписују историју поп музике.

Ова агенцијска вест поново је покренула размишљања о популарности групе која је након те 1974. остварила планетарну популарност и, без обзира на чињеницу да су се Агнета Фалтскуг, Ани-Фрид Лингштад, Бјорн Улваес и Бени Андерсон разишли почетком 1983, остала упамћена као један од најуспешнијих бендова на свету после „Битлса”. Процене продаје њихових синглова и албума, наиме, варирају од 370 до 500 милиона а, осим тога, они су и прва музичка појава са европског тла која је постала редован део америчких и аустралијских топ листа.

– Њихова музика спада у ред најзначајнијих догађаја у популарној музици 20. века, вероватно нешто најквалитетније у поп музици на енглеском говорном подручју – сматра композитор и диригент Војкан Борисављевић.

Како каже аутор домаћих хитова попут песама „Одисеја”, „А сад, адио”, „Љубав је само реч”…, кроз филм „Мама мија”, који је он, кроз смех признаје, гледао неколико пута, музика групе АББА доживела је нови живот и показала да нема век трајања, да кореспондира са данашњим временом и данашњом публиком и да ни у ком случају не звучи ретро већ као да је писана јуче.

Музика групе АББА живи без прекида четири деценије. Током активног бављења музиком два шведска брачна пара објавили су осам студијских албума и знатно више компилација.

На питање како објашњава чињеницу да су једини шведски бенд који је остварио толики успех, музички критичар Петар Јањатовић каже да је, заправо, у време када су се појавили, па и током њихових највећих успеха, већина љубитеља музике, као и музичких критичара, на њихове песме гледала са подозрењем.

– Сврставани су у жанр лаке музике за тинејџерке. Што је добрим делом, и са ове временске дистанце, тачно. Јер, рокенрол је у то време био у узлету, деструктиван, еротичан, мисаон и, што је најважније, значајан. Дакле, АББА је била банална забавна музика. Данас, када је огроман део сцене преузела потрошна бесмислена поп музика, АББА представља недостижну класику. Тешко је рећи зашто су једини из Шведске успели да на том пољу направе планетарни успех. Биће да није било праве конкуренције – оцењује Јањатовић.

Осим тога, сматра он, АББА је била савршен производ:

– Нудили су неодољиве рефрене, врхунску продукцију, умерену еротику, анђеоско певање и чистунство у границама разумног. И најважније, били су аутори. Већина учесника „Евросонга” певају шта им други скроје. А АББА је сама себи кројили репертоар – каже Јањатовић оцењујући да су шведски музичари померили границе поп звука, као и да њихових клонова имамо и данас.

Последњи албум који је група снимила 1981. – „The Visitors”, показао је зрелост и дубину осећања који су им недостајали на њиховим ранијим снимцима, али су ипак смештали групу у поп жанр са привлачним стиховима и мелодијама. Годину дана касније, у лето, група се састала да сними нови албум, али су на крају издали само двоструку компилацију претходних успеха уз две нове песме. Окупили су се поново 2004. како би обележили три деценије од победе на „Евросонгу” и тада су снимили и видео-спот под називом „Our Last Video Ever”. Четири године касније појавили су се на промоцији мјузикла „Мама мија”. Бјорн Улваес је том приликом изјавио да не планирају да се понове окупе, јер сво четворо желе да се АББА памти по ономе што су били, а не да зарађују на старој слави.

Па, ипак, никад не реци никад. Једна од славне четворке, Агнета Фатскуг, за немачки недељник „Велт ам зонтаг” недавно је изјавила да они свакако размишљају о повратку, да имају идеје да на неки начин обележе годишњицу, али да још нису одлучили како.

С. Чикарић

--------------------------

Кад је „Гангам стајл” главни хит, све остало губи значај

На наше питање, како би то могло да изгледа уколико се АББА поново окупи наредне године, Јањатовић каже:

– Њихово евентуално окупљање може да буде значајно само на нивоу сентимента и носталгије. У свету у којем је „Гангам стајл” главни хит, све остало губи значај.

Борисављевић сматра да то не би били они гласови од пре неколико деценија:

– Али, и не морају да звуче исто. Нико не очекује да те дивне даме певају као некада. Једна је Тина Тарнер. Више је то маркетиншка ствар.