Србија и Хрватска пред судом правде 3. марта 2014.

Главна усмена расправа пред Међународним судом правде у Хагу по тужби Хрватске и противтужби Србије за геноцид у Хрватској, заказана је за 3. март 2014. године у 10 сати, сазнаје „Политика” у Министарству спољних послова. Претрес ће трајати око месец дана и за то време ће бити саслушани и унакрсно испитивани сведоци две стране, а чуће се и завршна излагања правних заступника Београда и Загреба. Судским већем ће председавати Словак Петер Томка, који је на месту председника суда од фебруара 2012. године.

И поред тога што је заказана усмена расправа две државе имају још времена да повуку тужбе, па чак и када почне претрес. Али, по свему судећи, то се неће десити тако да ће се одлука да ли је било геноцида у Хрватској током деведесетих година и ко га је починио бити на суду правде.   

Спор између две државе практично је почео 1999. године када је Хрватска, неколико дана после бомбардовања Србије, поднела тужбу против Београда за наводни геноцид почињен у Хрватској од 1991. до 1995. године. Српска контратужба стигла је 2010. године и од тада две стране размењују поднеске у којима излазе са новим доказима, одговарају на оптужбе супротне стране, подносе изјаве сведока…  

Како објашњава саговорник нашег листа, српска противтужбаје усмерена на операцију „Олуја”.

Правни тим Београда ће доказивати да оно што се дешавало у Хрватској није геноцид, а ако га је било онда се он десио током операције „Олуја”.

Спорно питање о коме ће бити речи у усменој расправи јесте и да ли Србија уопште може бити одговорна за кривична дела која су извршена 1991. године, када Србија као држава није постојала. У то време је постојала СФРЈ чији је председник Председништва био Стјепан Месић. Хрватска страна ће се, каже наш саговорник, трудити да докаже да већ тада СФРЈ није постојала, да је била сломљена.

„Сукцесијом смо сви наследници те државе, ми смо признали њима да су и они наследници. То је врло важно међународно-правно питање на које треба да се одговори”, објашњава наш саговорник.

Србија ће се, како сазнајемо, позивати и на ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Момчилу Перишићу, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, јер они који су вршили кривична дела нису били под њиховом одговорношћу. Ако нису одговорни, како би онда могла да одговара Србија.  

У правном тиму Београда који ће се пред судом појавити 3. марта биће и  професор Лајден универзитета у Хагу и Мидлсекс универзитета у Великој Британији Вилијам Шабас, који важи за највећег светског стручњака за геноцид. Овај Канађанин је и председник међународног Удружења проучавалаца геноцида.

Професор Шабас је раније износио ставове којима се посредно доводи у питање постојање геноцида у Сребреници. Он се, наиме, противио демагошкој, екстравагантној употреби термина геноцид.

У тиму је и Немац Андреас Цимерманкоји је већ био ангажован у српском тиму у спору са Босном и Херцеговином пред истим судом. Радио је и на косовском случају, а био је и саветник Русије у спору са Грузијом. Цимерман је иначе директор Валтер-Шакинг института за међународно право и међу правницима је познат као велики стручњак за процесно права пред судом правде.

Тим је појачан и са двојицом нових људи. Реч је о адвокату Вејну Џордашу, браниоцу Јовице Станишића, и Новаку Лукићу, браниоцу Момчила Перишића пред Хашким трибуналом. Од њих се очекује велика помоћ када на ред дође унакрсно испитивање сведока. На челу тима је Саша Обрадовић који је предводио српски тим и у спору са БиХ и који важи за једног од најбољих познавалаца суда правде.  

Имена сведока у овом спору до расправе се чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност. Писмене изјаве многих од њих су одавно приложене у предмет као део докумената, али ће неки ипак морати да се појаве у суду уколико хрватска страна буде хтела да их усмено испита.