Ђорђевић главни кандидат за селектора

Стручни савет Кошаркашког савеза Србије (КСС) не постоји већ три године, али „Политика” је опет окупила стручњаке чији су савети –  некад мање, некад више – утицали на доношење кључних одлука у тој организацији. Од свих тренера који су у протекле три деценије били у том савету, пренећемо мишљење дванаесторице. Половина је гласала за Александра Ђорђевића, репрезентативца који се прославио као човек одлуке у неким историјским утакмицама за нашу кошарку.

Кога год да имају у виду људи из КСС, времена је све мање и не би било добро да репрезентација без селектора уђе у 2014. годину у којој је очекује Светско првенство у Шпанији. Доскорашњи селектор ДУШАН ИВКОВИЋ је, одлазећи с тог места, казао да је његов помоћник Александар Кесар логично решење:

– Мислим да би требало искористити искуство Александра Кесара. Њега познајем, радио сам с њим пет година и он познаје систем игре који је играла репрезентација. Са осталим потенцијалним кандидатима нисам сарађивао.

Селектор с којим је репрезентација освојила седам медаља РАНКО ЖЕРАВИЦА, некадашњи светски и олимпијски шампион, гласа за Ђорђевића:

– Свим срцем за Ђорђевића из више разлога. Зато што је интернационалац сто посто сто посто, што је као играч био изузетан тактичар, лидер који је своје екипе водио до победе. Има огроман ауторитет што је важно код младих играча. Све су то особине које мора да има селектор. Што се тиче Стручног савета, мора под хитно да се врати. Сви селектори би требало некоме да подносе рачун, а то је Стручни савет. Имали смо један од најуспешнијих савета на свету, чије су визије водиле кошарку напред.

За Ђорђевића су и Богдан Тањевић, Светислав Пешић, Божидар Маљковић, Дражен Далипагић и Жељко Обрадовић. Некадашњи селектор Југославије БОГДАН ТАЊЕВИЋ, доскора на клупи Турске, каже:

– За мене је Ђорђевић најлогичније решење. Има огроман играчки ауторитет, што се неминовно преноси и на тренерску каријеру. Разлог више да то буде он јесте и то што би радио као селектор пуно радно време, без ангажовања у неком клубу. Они који му замерају да нема довољно тренерског искуства, рећи ћу им само: „Па зар сам га ја имао кад сам са 24 године ушао у тренерске воде”! Какво је искуство имао Рифат Бурџевић кад је са 26 година командовао Трећом пролетерском санџачком бригадом…

Тренер минхенског Бајерна СВЕТИСЛАВ ПЕШИЋ, европски (2001) и светски (2002) првак са СР Југославијом, објашњава ко је по њему најбоље решење и као да позива Ђорђевића да се из Милана пресели у Београд:

– За мене је то Саша Ђорђевић, али под условом да буде професионалац, да се бави уређењем укупног кошаркашког система код нас, да буде на челу свих селекција. Очекивао бих од њега у том случају да буде и амбасадор наше кошарке у нашој земљи, а не у иностранству. Гласам и за повратак Стручног савета чији сам члан био од 1982. године. Тај савет је увек био у функцији селектора, имао је саветодавни карактер. Треба само видети у ком обиму би требало да постоји,  не би требало да буде превише бабица…

Најбољи стрелац у историји наше репрезентације ДРАЖЕН ДАЛИПАГИЋ предлаже Ђорђевића. Према његовом мишљењу, Стручни савет није више потребан и да требало би сва овлашћења дати селектору, као што је све сам радио и Ивковић:

– Саша Ђорђевић је добро решење за селектора јер има харизму и мислим да би добро радио тај посао. Из галерије наших највећих тренера сви су били селектори осим Маљковића. Ђорђевић се и претходних година наметао као логичан избор.

БОЖИДАР МАЉКОВИЋ, први тренер Александра Ђорђевића, кога је тренирао у пионирима Црвене звезде, каже да ипак гласа главом а не срцем:

– Мој фаворит је Ђорђевић, чије су игре промениле судбину целе једне генерације, што је једном истакао и Даниловић. Нисам субјективан, јер сам имао и као тренер Локомотиве из Краснодара да се уверим у Ђорђевићеве тренерске могућности, док је водио Бенетон. Уме из екипе да извуче максимум што је суштина тренерског умећа. Он није само „Сале национале”, , он је и „Сале мондијале”, човек кога познају и на бензинским пумпама и на аеродромима широм света, свуда где се игра кошарка. Перфектно говори енглески, шпански, италијански, имао је најбоље тренере у Југославији. Он је харизматична личност, тренер из каталога, какав нам треба у овом моменту, харизму. Али, требало би обратити и пажњу на људе који су се определили да раде у нашој земљи, као што је Мирослав Николић кога предлажем иако сам с њим попио само једну кафу. Стручни савет нам је преко потребан. Уосталом, кад кажеш КСС – прво помислиш на тај савет.

Тренер Фенербахчеа ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ, који је с репрезентацијом био и европски и светски шампион, тврди да се никада неће вратити на чело државног тима, али када га питају ко би требало да буде на том месту, нема дилему.

– Сматрам да је Саша Ђорђевић најбоље решење. Ако мој глас нешто значи, он може увек да рачуна њега, као и на сваки другарски и колегијални савет уколико то буде желео – казао је недавно Жељко Обрадовић у једном кошаркашком друштву, у нашем присуству, када се повела прича око тога шта после Ивковића.

Дугогодишњи председник Стручног савета КСС ДРАГИША ВУЧИНИЋ сматра да будући селектор треба да се наслања на Ивковићев рад и зато предлаже Александра Кесара:

– Имамо солидан тим који може да напредује и ваљало би да Ивковић и даље има утицај. Он предлаже Кесара. Ако је то његов избор, ја то прихватам, али да помогне селектору да реализује свој програм. Ако бисмо тражили велика имена, то је неостварљиво, јер ниједан велики тренер не жели да му се ико меша. Требало би вратити Стручни савет, тим пре што видимо какву цену плаћамо што се његова реч није слушала, као у питању домаће и регионалне лиге.

Некадашњи репрезентативац РАТКО РАДОВАНОВИЋ, који је после успешног вођења млађих категорија ФМП-а изненада нестао са кошаркашке сцене, гласа за свог некадашњег саиграча Зорана Славнића:

– Лако се одричемо људи у сваком сегменту, само чекамо киксеве да неком откинемо главу. Треба нам селектор професионалац, на дуге стазе. Зоран Славнић је заслужио да буде селектор али не на два месеца као што је био па да му скину главу. Поготово што зна да ради с младима од којих је многе избацио у орбиту. Зна се да је слободан и да би прихватио такав изазов. За мене прво он па сви други. Ако он неће, онда Ђорђевић, Саша Обрадовић или Кесар. Ивковић би требало да остане у Савезу, јер може доста да помогне у организацији и струци, ко год да буде селектор.

ЗОРАН СЛАВНИЋ, прослављени репрезентативац и селектор из 2007. године, није желео да предложи конкретно име, али је у свом стилу „опалио” по Савезу:

– Не бих да пореметим својим предлогом велике умове нашег Савеза те препуштам то њима јер знам да ће увек као и до сада – оманути. Није битно шта мисли моја маленкост. Желим да испоштујем оне којима сам био тренер, пошто нисам члан ниједног клана.

Тренер Радничког МИРОСЛАВ НИКОЛИЋ, помоћник Жељка Обрадовића крајем деведесетих (четири медаље), сматра да није у реду да се сада „призива континуитет” у стручном штабу, а да је он лично био жртва „дисконтинуитета”:

– Ако опет буде лобија, пропаде српска кошарка. Али, ко год буде селектор, подржаћу га у интересу кошарке. Многи су заборавили да сам био први помоћник Обрадовићу кад је освојио све што је могао. Сад се залажу за континуитет, а онда их је било брига. Најважније ми је да репрезентација буде успешна, да селектор буде неко ко заслужује, да се избор уради реално. Селектор мора да ради за џабе, што би њему припао новац а играчи да играју за џабе. Друге нема: или си патриота или си за паре. У наше време биле су премије за медаљу што би требало и сада, а ми смо онда то давали у хуманитарне сврхе.

Некадашњи председник Стручног савета ЖАРКО ВАРАЈИЋ није открио име свог кандидата, али је ипак желео да каже нешто о избору селектора:

– С обзором на ситуацију последњих десетак година, да смо подбацили у последња два олимпијска циклуса, КСС као приоритет мора да има пласман у Рио 2016. За то нам треба селектор са озбиљним искуством, који ће бити озбиљна гаранција за тај циљ. Нема пуно таквих тренера Можда тројица-четворица Не можемо да дозволимо да ту дође неко ко нема завидан рејтинг у тренерској каријери. Да не прослављамо седма места већ да размишљамо о медаљи. Искуство говори да је велики хендикеп што је Стручни савет угашен. Ту су били све еминентни људи, чије су сугестије и предлози давали огроман допринос напретку кошарке.