Сликарски дневнички записи

Посматрала је стања у којима се налази, али и ситуације које се дешавају њеним пријатељима. Унутрашња стања, која многи свакодневно скривају, она је приказала у својим радовима, „портретисала” их је. Двадесетпетогодишња уметница Јована Вишњић представила је серију својих слика на изложби „Devotion” у Малој галерији Студентског културног центра. Ауторка је на делима приказала психолошка стања, осећања, човекове унутрашње борбе. На сликама се мешају или граниче срећа, пожуда, страст, бол, страх... Поред истицања људских фигура, уметница је сва та стања покушала да нагласи детаљима попут бодљикаве жице, повеза на очима, црвеног лишћа, размазаног кармина...

Праћење различитих психолошких стања у којима се људи свакодневно налазе и посматрање говора тела којим се истиче и еротика и тескоба подсећају на вођење дневничких записа.

– С обзиром на то да је реч о серији, радови нису настајали дуго, било ми је потребно око годину дана, иако су се неке идеје појавиле и раније. На сликама је наглашена статичност фигура и гледајући их свако од нас може да се препозна, јер инспирацију ми дају ствари које доживљавам. Пратим стања, али она нису увек лична, већ су то и стања која препознајем и код мени блиских особа. Душевна стања су симболички приказана и зато радови подсећају на вођење дневника – наводи Вишњићева која додаје да центрираност и статичност фигура на сликама сугеришу одраз у огледалу.

Како је уметница истакла, њен професор Слободан Роксандић, који је и отворио изложбу, указао јој је да серија радова „Devotion” произлази из њеног претходног циклуса.

– На првој самосталној изложби у мају у Лозници изложила сам радове у којима сам се посветила симболици шуме и њеном значењу. И шуму сам доживела психолошки, кроз своје неко тумачење. Професор ми је у разговору рекао да ова серија произлази из те претходне – каже Вишњићева која је прошле године завршила мастер студије сликарства на Факултету ликовних уметности.