Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хлеб пречи од компакт-диска

Хлеб пречи од компакт-диска
Вратила наду дискографима: Адел је албум „21” продала у више од 25 милиона копија, што је најпродаваније издање у 21. веку

Да ли је албум мртав, питање је са којим се ових дана суочава музичка индустрија. Нови подаци говоре да је у последњих 10 година само у САД продаја албума опала са 800 на 316 милиона, а поражавајући су и резултати актуелних издања. Музичари и познаваоци прилика за погубне бројеве криве онлајн сервисе, попут „Ајтјунса”, „Спотифаја” или „Јутјуба”. Мало боље су претходних месеци прошли Џастин Тимберлејк или „Дафт панк”, а жена која је претходне две године бар мало вратила наду дискографима јесте Адел, чији је албум „21”, са тиражом од више од 25 милиона продатих примерака, најпродаваније издање у 21. веку. Да овај диск има прођу и у Србији сведочи листа најпродаванијих у „Далас мјузик шопу”, где је Адел друга, одмах иза новог албума „Арктик манкиса”.

Потражњу за овим издањем, Петар Јањатовић, директор куће „Далас рекордс Србија”, тумачи чињеницом да је британска певачица понудила софистицирани мејнстрим:

– Текстови су јој емотивни, а посебно је женској публици лако да се са њима идентификује. Суверено пева, а песме јој већ на прво слушање имају ону патину евергрина.

Поред Адел, на листи најпродаванијих наслова у „Далас мјузик шопу” у октобру има још старих албума, што, према речима Јањатовића, није необично:

– И у најбоља дискографска времена на светским топ-листама су се неки албуми задржавали у врху више година. Рецимо „Bridge Over Troubled Water” Сајмона и Гарфанкла, „Dark Side of the Moon” састава „Пинк флојд”, „Bad” Мајкл Џексона...

Сличног става је и новинар, публициста и критичар Иван Ивачковић, који каже да то није српски специјалитет:

– Разлика је у томе што, рецимо, у Лондону свака добра продавница дискова има издања од пре две или 20 година зато што се она доштампавају, а код нас труну по рафовима због тога што ни први тираж, иако скроман, не може да се прода. Јер, у земљи чији грађани све чешће морају да бирају између хлеба и сапуна, дискови су луксуз.

Далеко су траженија домаћа од иностраних издања, а на то највише утиче цена, каже Јањатовић, наглашавајући разлику између света и нас:

– У тираже се у свету рачунају и легално плаћене и преузете песме са интернета. Код нас је таква врста продаје тек у повоју. Од почетка године у нашој радњи најтраженији је био диск „Даљина” Влада Георгиева, а врло добро се котирају и Џибони („20th Century Man & Live”) и „Дубиоза колектив” („Апсурдистан”). Од странаца најтраженији су Заз – „Recto Verso”, Ник Кејв са „Push The Sky Away” и „Дафт Панк” – „Random Access Memories”.

У овој години најпродаваније издање „Сонија” у Србији био је диск певачице Заз, каже Тања Крсмановић, директорке издавачке куће „Менарт Србија”, а следе га албуми „Дафт панка”, Боувија, „Дипеш мода” и Мајли Сајрус:

– Уопштено гледано, и даље је најпродаваније издање и током 2012. и ове године албум „Take Me Home” тинејџерске сензације „One Direction”.

Јавна је тајна да се тиражи продатих дискова у овдашњим продавницама крећу максимално до неколико стотина примерака, а разлоге за овако поражавајуће резултате треба тражити у малој куповној моћи и преузимању са интернета – сматра Ивачковић:

– Нове, младе генерације не желе да имају дискове. Посматрају их као предмете, као нешто што може да се сломи и скупља прашину. Моја генерација, која је била млада седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, плоче је посматрала као реликвије највишег реда, а омоти су били важни исто колико и музика која је у њих била упакована, јер смо их посматрали као уметничко дело. Данашњој генерацији то је неразумљиво. Међутим, у свету има, међу младима, довољно и оних који желе да поседују музику. Зато је тамо могуће продати пристојну количину нових издања. Код нас, међутим, дискове купују они који су одрасли на плочама и чија култура подразумева и поседовање, а не само бесплатно или плаћено позајмљивање музике са интернета. А то је генерација која у музици не тражи нове сензације него старе успомене и која зато слуша „Стонсе” или Дилана.

Данас се до релативно пристојног тиража може доћи само уз прашак за веш или мобилне картице – констатује Ивачковић:

– Али не оптужујем никога ко то ради. Оптужујем само оне који снимају лошу музику, без обзира на то да ли је продају уз прашак или у најелитнијим шоповима.

Ј. Копривица

-----------------------------------------------------------

Српски рекорд– 800 примерака

Од када је пре три године у Сремској улици у Београду отворен „Далас мјузик шоп”, рекордну продају од издања са ових простора забележио је Дарко Рундек са диском „Плави авион”:

– Тираж тог издања (само у нашој радњи) је око 800 примерака. Од странаца рекордер је Адел („21”) и до сада смо продали више од 400 дискова и винила– каже Јањатовић.

-----------------------------------------------------------

Повратак винила

Албуми „Дафт панка” и Дејвида Боувија допринели су стопроцентном повећању продаје винила у Британији, а и код нас све више купаца тражи виниле, прича Јањатовић:

– На том формату се продаје све, од класике, џеза, старих наслова до Кејти Пери. Недавно смо на винилу објавили актуелне наслове „Лет 3”, Нене Белана и „Џинкс” и нисмо се покајали.

-----------------------------------------------------------

Најпродаванији албуми свих времена

1. Мајкл Џексон – „Thriller”110 милиона

2. AC/DC – „Back in Black”                           49 милиона

3. Митлоуф –„Bat Out of Hell”43 милиона

4. „Пинк флојд” –„Dark Side of Moon”43 милиона

5. „Иглси” – „Greatest Hits 1971-1975” 42 милиона

Извор „Билборд”

-----------------------------------------------------------

Најпродаванији албуми у 2013.

1. Џастин Тимберлејк – „The 20/20 Experience”,                  3,48 милиона

2. „Дафт панк” – „Random Access Memories”                        2,83 милиона

3. Пинк – „The Truth About Love”                                          2,65 милиона

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.