Банке враћају преплаћене камате

Сви грађани који су последњих година узимали било какве кредите од банака, а током отплате им је рата расла, требало би да погледају своје уговоре, јер постоји могућност да банка сада њима дугује. И то се не односи само на оне који су се задуживали у швајцарцима, него на позајмице у свим валутама укључујући и кредитне картице и дозвољени минус. 

Право на надокнаду имају сви они који у уговорима имају одредбу којом је банка наговестила могућност подизања камата у складу са променом пословне политике, тржишних услова или других неодредивих елемената. 

До сада се у јавности о овој могућности говорило углавном када је реч о задуживању у швајцарским францима, међутим када је стигла и прва правоснажна пресуда једног незадовољног клијента коме је банка морала да врати новац, постало је јасно да је оштећених много више.  

Посебно од када је Народна банка Србије донела две препоруке у којима сугерише банкама да иду у вансудска поравнања пошто је јасно да ће их клијенти добити на суду, како би избегли додатне трошкове. 

– Препорука БАН 001 односила се на швајцарце, а БАН 002 на задуживање у свим другим валутама. Ова друга није била најављивана од стране НБС и зато је била пријатно изненађење за све кориснике банкарских услуга који су претрпели штету једностраним повећавањем камате, без обзира на врсту позајмице или њену индексираност у некој од валута (евро, франак или динар) – каже Дејан Гавриловић, председник Потрошачке организације „Ефектива”.

Конкретно, банкама је препоручено да израчунају износ камате који је преплаћен по основу примене неодредивих елемената каматне стопе од тренутка закључења таквог уговора до ступања на снагу Закона о заштити корисника финансијских услуга. Те износе требало би, саветују банкама, одбити од тренутног износа главнице кредита без икаквих трошкова по клијента.

Како каже Гавриловић, недуго по објављивању препорука, НБС и Удружење банака Србије су се огласили и саопштили да су их банке прихватиле и да ће кренути са њиховом применом. Ипак, тврди он, нису све банке прихватиле препоруку БАН 002, већ само оне које су пласирале највише тих кредита, односно оне против којих је поднето највише тужби пред судом у Београду.

И оне које се нису оглушиле, а то су три са највише одобрених кредита у швајцарским францима, пронашле су различите моделе обештећења клијената. 

– Једна је самоиницијативно, без потписивања икаквих анекса уговора, клијентима од главнице кредита одбила одређене износе новца, без јасно приказане калкулације, а по нашим прорачунима и без затезне камате, на коју клијент има право, подједнако како је плаћа када банци касни са уплатом рате. Друга је урадила слично, али је претходно клијентима слала предлог за вансудско поравнање – објашњава Гавриловић и напомиње да је у трећем случају једна банка уместо умањивања главнице, смањила каматну стопу за будући период отплате кредита, са идејом да обештети клијенте на кашичицу у наредних 20 до 25 година, колико је у већини случајева преостало до отплате кредита.

Нису ни сви грађани који су до сада већ остварили ово право прошли исто. Наиме, они који су преко удружења „Ефектива” поднели тужбе још летос су наплатили и дуг и затезне камате и судске трошкове. А онима који банку нису тужили од главног дуга је одбијен одређени износ новца, без јасне калкулације.

– Овај пример јасно потврђује да банке не третирају исто оне клијенте који су се упустили у озбиљну борбу за свој новац и оне који то нису учинили. По том принципу, претпоставља се да су садашње понуде банака за реализацију препоруке БАН 002 само први круг у ком ће већина клијената прихватити делимично обештећење, без затезне камате – каже наш саговорник и истиче да је став „Ефективе” да банке у случају препоруке БАН 002 клијентима треба да исплате износе укупно преплаћене камате, увећане за затезну камату. Такође, саветују грађанима да не прихватају потписивање анекса ових уговора, а да пре тога не провере колико новца им банка враћа. 

– Судске пресуде се ређају, углавном су у корист клијената, а многи су схватили да им банка дугује новац, па су се боље информисали. Тешко је израчунати колико банке дугују грађанима по овом основу. Рецимо да по основу швајцараца дугују око 60 милиона евра без затезних камата. Остала потраживања грађана тешко је у овом тренутку израчунати.

-----------------------------------------------------------------------

Препоруку прихватило 19 банака

На питање „Политике” колико банака је прихватило препоруку БАН 002, у Народној банци Србије кажу да је, од 31 банке, 19 умањило главнице кредита код којих је у претходном периоду, а пре ступања на снагу Закона о заштити корисника финансијских услуга, дошло до повећања ануитета услед примене неодредивих елемената променљиве каматне стопе.

– Поједине банке – углавном оне које су имале мање износе оваквих кредита – извршиле су препоручено умањење једнократно, док су се банке код којих је присутан знатнији износ ових кредита определиле да у ратама изврше препоручено умањење. 

Осталих 12 банака се изјаснило да овакве кредите нису ни одобравале и да сматрају да се предметна препорука на њих и не односи – кажу у Народној банци Србије.