Сад врх сабље круна виси...

После сваког нашег пораза измили накнадна памет. Шта би било да је било у сусрету српске и чешке тениске репрезентације у минулом финалу Дејвисовог купа можемо само да нагађамо.

Изгубили смо и силом прилика. Није смак света. Једино што у каријерама наших јунака, шампиона 2010, остаје ожиљак што је и чаша жучи испијена пред домаћом публиком. Лакше би им пало да се пораз десио на терену противника. Сад врх сабље круна виси, сад врх круне сабља пада. Оно коло среће из Гундулићевог „Османа” не престаје да се врти.

И догодине је шанса да се оствари још један тријумф за незаборав. Па онда и оне тамо, и оне тамо, али...

Можда дође дан када више нећемо имати тениске утакмице највише класе у нашем главном граду. Кроз сентиментални излет у прошлост јавиће нам се у сећању и слике меча у којем грандиозну „салатару” нисмо освојили. Бићемо свесни колика је величина историјског тренутка испуњавала нашу највећу дворану тек када са спортског подијума сиђу тенисер каквог нећемо да имамо у следећих сто година и самоникла генерација репрезентативаца каква се не изведе ни плански у велесилама света.

Док имамо и њега и њих, поклоници „белог спорта”, којих је код нас више него икада, већ могу да се радују што почетком следеће године у Београд долази Швајцарска, готово сигурно с Вавринком, који има капацитет Чеха Бердиха, што гарантује још једну врхунску представу с Ђоковићем у главној улози, а можда и са самим Федерером, најбољим тенисером свих времена. Какав је жреб за следећи циклус, може да се деси да овде догодине дођу и најбољи британски играч још од после рата Мареј и шпански ас Надал. Цела „велика четворка” светског тениса непосредно пред нашим очима у истој години. Било би то непоновљиво.

Шта се видело у 101. финалу Дејвисовог купа? Видело се да кога нема, без њега се мора, али се без њега није могло. Велики је пех за наш тим био што је у предвечерје меча за трофеј лишен и Типсаревићеве помоћи. Лајовићу не треба да се откида глава што у одлучујућем, петом мечу није био кадар ни да се ухвати укоштац са старим тениским вуком Штјепанеком, а камоли да се од њега надамо подвигу. Неки такву шансу каква се њему указала стицајем несрећних околности преточе у незаборавно дело. Он није, али биће на добром путу ако га болно искуство из финала очврсне за будуће прилике.

Да ли је у том пресудном дуелу у ватру требало да буде бачен Бозољац? Да, требало је, јер је његово искуство и с професионалних турнира и у репрезентацији веће од Лајовићевог. Да ли је требало у пару са Зимоњићем да игра Ђоковић? Не, није требало јер би суверени чешки дубл и тада добио окршај. Нашег аса бисмо потрошили за сусрет с Бердихом идућег дана, а видело се какав је то меч био, мегдан достојан завршнице најзначајнијих тениских такмичења. Али, рекосмо, нећемо да паметујемо после битке. Видело се и да морамо да мислимо на утврђивање дубла за будућност. Сам податак да је Зимоњић са 37 година и 162 дана постао најстарији учесник финала у историји Дејвисовог купа опомиње нас на то. И ономад и у полуфиналу с Канадом се није могло сакрити да наш мајстор дубла посустаје, што је последица и неубедљиве сезоне иза њега.

--------------------------------------------------------

Ђоковић ближи Надалу за 150 поена

Новак Ђоковић је за две победе у синглу, у финалу Дејвис купа, добио укупно 150 поена за АТП листу, па је тако смањио предност Рафаела Надала пре почетка зимске победе.

АТП листа

1. Надал (Шпанија)   13.030

2. Ђоковић (Србија) 12.260

3. Ферер (Шпанија)   5.800

4. Мареј (В. Британија)         5.790

5. Дел Потро (Аргентина)    5.255

6. Федерер (Швајцарска)      4.205

7. Бердих (Чешка)      4.180

8. Вавринка (Швајцарска)     3.730

9. Гаске (Француска) 3.300

10. Цонга (Француска)          3.065

36. Типсаревић (Србија)       1.130

74. Троицки (Србија)            660

117. Лајовић (Србија)           483

Зимоњић: криво ми је што није играо други дубл

Ненад Зимоњић рекао је да му је криво што у дублу није играла „у комбинацији за коју је сматрао да је најбоља”. У суботу у дублу Штепанек и Бердих су победили Зимоњића и Илију Бозољца, а у чешком тиму су очекивали да поред Зимоњића игра и Ђоковић. Штепанек је тим поводом рекао да је Србија „оставила ферари у гаражи”.

„Мени је само јако криво што нисмо одиграли дубл у комбинацији за коју сам сматрао да је најбоља против чешког тима”, написао је Зимоњић на свом Твитер профилу.