Чаушић матирао Италијане

Горњи Милановац – Сада се много лакше дише. Србија је у дербију савладала највећег фаворита у нашој групи и на прави начин очитала добру лекцију Италијанима. Сада нашим младим фудбалерима, који овом победом поново улазе у најужи круг кандидата да се домогну Европског првенства идуће године у Мађарској, остаје да на наредна три тешка гостовања освоје што више бодова. Биће тешко, али, овај тим је показао да ма потенцијал.

Победа је остварена уз велики напор на терену, где је сваки појединац дао последњи атом снаге. Главни јунаци у нашем тиму били су стрелац Чаушић и командант одбране Настасић. Без њих двојице било би јако тешко, мада треба похвалити и остале играче.

Присуство Настасића и Чаушића умногоме је ојачало нашу одбрану и средњи ред, где смо пре четири дана против Белгијанаца били веома танки.

Одсуство опасног Ђурђевића због повреде у доброј мери је отупило оштрицу нашег напада, мада је Ђуричић, покушавао сталним пресингом на штопере италијанског тима да створи пометњу у њиховим редовима.

Србија је у меч ушла доста опрезно, јер је селекторова основна замисао била да најпре смири противника, да се не дозволи опасним Италијанима да развију игру на свој начин, а у нападу шта буде.

С друге стране селектор „азура” Ди Бјађо, некадашњи италијански репрезентативац и дугогодишњи члан Роме и Интера, имао је јасну намеру да брзим контранападима разбије нашу одбрану. Управо су гости у 20. минуту када је брзоноги Роси побегао голману Дмитровићу упутио лоб ударац са ивице шеснаестерца, али је на самој гол-линији Спајић изванредно интервенисао и спасао чист погодак.

Од тог часа, када се наш тим ослободио благог притиска, тежиште игре се пребацило на половину противника, али не срљајући без преке потребе и по сваку цену, јер Италија у Горњи Милановац није дошла да се брани.

Србија је у 27. минуту извела дивну акцију. После неколико одличних додавања лопта је на крају дошла до неуморног Брашанца, уследио је шут са ивице шеснаестерца, право у сам голманов угао. Међутим, Барди се испружио колико је могао и тако спасао своју мрежу.

Који минут касније и Митровић је могао боље да реагује, додуше шутирао је из окрета, тек толико да пробуди навијаче, који су од тог часа почели да дају значајнију подршку нашем тиму. Када су наши играчи видели да могу да играју са противником, који је након одличног старта мало застао, уследио је још већи притисак на гол противника, па је у 33. минуту и Марковић опробао свој ударац из даљине.

Србија је у првом полувремену углавном нападала по левој страни, тражећи прилику да се опасније примакне Бардију, па је који минут касније и Настасић запретио.

Његово присуство на терену дало је чврстину нашој одбрани. Ћурчић је успео да пробуди свој тим, да му у односу на меч са Белгијом да потпуно нову физиономију, баш онакву какву желимо.

Италијани су углавном све своје нападе организовали из одбране од својих штопера Антеија и Бјанкетија.

У другом полувремену наша репрезентација је кренула одлучније, па је у 50. минуту Митровић после соло продора Лазара Марковића добро шутирао, али је Барди био добро постављен, тек толико да заштити своју мрежу.

Дарко Брашанац је онда преузео диригентску палицу у нашем тиму на средини терена, жељан игре и доказивања, показао је да не само селектор Ћурчић већ и Рашовић могу најозбиљније да рачунају на њега.

А онда у 60. минуту радост за Србију. Чаушић је искоса са леве стране центрирао, лопта је добила незгодан ефе, тек толико да превари комплетну одбрану гостију, додуше, када је видео да нема потребе да је пипне Митровић је само варком тела пореварио Бардија, лопта се од земље одбила, и одсела у мрежу противника. Србија – Италија 1:0!

Знајући да нема опуштања док судија не одсвира крај, наши фудбалери су тада кренули још одлучније у намери да се искупе за кикс против Белгијанаца, да потврде квалитет који неоспорно ова генерација играча поседује и одужи се милановачкој публици за дивну подршку.

Истина, Италијани су покушавали да стигну до ремија, али је наша одбрана на челу са сјајним Настасићем одолевала свим снагама, чувајући тако љубоморно стечено вођство и важне бодове.

У 88. минуту Србија је остала са играчем мање, пошто је Лазар Марковић јефтино добио други жути картон.

Стaдион: Градски. Гледалаца: 4.500. Судија: Оскаија (Турска). Стрелац: 1:0 Чаушић (60). Жути картони: Брашанац, Чаушић, Марковић (Србија), Антеи, Бираги, Базели, Фосати, Петинари, Вивијани (Италија). Црвени картон: Марковић (Србија) у 88.

СРБИЈА: Дмитровић –, Петковић 7,5, Спајић 7, Настасић 8, Петровић 7, Чаушић 8, Брашанац 7,5, Јојић 7 (од 85. Живковић –), Ђуричић 7,5 (од 90. Стојковић –), Митровић 7,5, Марковић 7.

ИТАЛИЈА: Барди 7, Запакоста 6,5, Бираги 6, Базели 7, Бјанкети 7,5, Антеи 7,5, Молина 6 (од 72. Петинари –), Вивијани 6, Белоти 6,5, Батокио 6 (од 84. Педато –), Роси 6 (од 57. Фосати 6).

Играч утакмице: Горан Чаушић.

Драган Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Саки правио друштво Михајловићу

Некадашњи селектор „азура” Ариго Саки, иначе бивши тренер Милана, који је пре 25 година предводио чувени италијански тим на београдској „Маракани”, највећи део утакмице провео је у друштву одлазећег селектора Србије Синише Михајловића. Сусрет великих пријатеља био је веома срдачан, а Михајловић је у друштву генералног секретара Зорана Лаковића на крају првог полувремена напустио велелепно спортско здање у Горњем Милановцу и упутио се ка Ужицу где је Србија одиграла последњу утакмицу у овој години.

– Наравно да се сећам те утакмице с Црвеном звездом у Београду. Недавно је било 25 година од тог меча. Такве утакмице се памте, – рекао је за „Политику” чувени тренер Ариго Саки.

Иначе, подршку младима дали су и Саво Милошевић и Митар Мркела, председник ФСБ Ратомир Бабић...

Д. Т.