Стојковић и Јојић чувари трона

Када би неко неупућен видео резултат меча између Вождовца и Партизана (0:1) можда би могао и да помисли да је шестоструки узастопни државни првак изашао из кризе. Међутим, оно мало сведока који су присуствовали последњем мечу 13. кола на стадиону Обилића на Врачару, играном без публике, сигурно не мисли тако. „Црно-бели” су још једном ове сезоне одиграли слабо и потврдили да су у великој кризи.

Тренер Вук Рашовић са сарадницима у двонедељној паузи због репрезентативних обавеза очигледно није пронашао, па самим тим није ни отклонио, узроке кризе. Нема ни течне игре, ни прецизних пасова, ни осмишљених комбинација, па готово да нема ни шанси. Додатну муку у недељу створио му је изостанак оба нападача Исмаела Бека Фофане и Немање Којића (ни са њима није боље).

Покушај да уместо одсутних шпицева најистуренији буду Предраг Лука и Никола Нинковић није донео помак у игри, јер поменути двојац против Вождовчана није ушао ни у једну шансу. Нинковић је, за разлику од Луке, бар претио ударцима са дистанце.

Шампион је наставио да се „шлепује” на челу суперлигашког каравана и то само захваљујући бриљантном голману Владимиру Стојковићу и расположеном Милошу Јојићу.

Репрезентативни чувар мреже ове сезоне брани на врхунском нивоу. На 12 првенствених утакмица противнички фудбалери су га матирали само седам пута, док су два пута то учинили његови саиграчи (против Војводине и Црвене звезде). Сијасет бравурозних одбрана чине га без премца најбољим појединцем Партизана у овој полусезони. То је потврдио и на Врачару.

Иако су у клубу улогу наследника капитена Саше Илића намењивали другим играчима млади репрезентативац Милош Јојић, који је недавно у Новом Саду голом против Јапана дебитовао и за нашу најбољу селекцију, израста у вођу. И у ситуацијама када не иде ни њему, а ни саиграчима, ипак некако успева да проблеме решава асистенцијама и головима.

Времешни капитен Саша Илић бори се колико може и покушава да да пример млађима, од којих неки показују да су залутали у Хумску. Иако Рашовић тврди супротно најстарији првотимац Милан Обрадовић је и против Вождовца доказао да не може да игра десног бека. Под теретом година није у стању да се трка с много млађим противничким крилима, а ни да испуњава задатке у нападачким акцијама. Владимир Волков на левом боку, бледе партије још више слаби нервозом.

Штоперски тандем Милош Остојић – Војислав Станковић не улива сигурност. Превише греше, чак и у оним најосновнијим елементима. Зато неретко, уместо најједноставнијих решења, бирају компликована, па без икакве потребе улазе у готово безизлазне ситуације и дају шансу противнику да се покаже.

Ерик Данијел Ђемба-Ђемба до сада није потврдио да је појачање. Искусни Камерунац греши у додавањима и готово сваки дуел завршава на трави. И млади Андрија Живковић се, након блиставог почетка у првом тиму, све више уклапа у опште сивило.

До краја јесени пред Партизаном су два дуела са Спартаком, најпре код куће у првенству, па у Суботици у четвртфиналу купа, а затим следи завршни меч с Чукаричким на Бановом брду. Тешко је поверовати да ће у тим утакмицама игра бити течнија и лепршавија. Међутим, уколико желе да опет обрадују своје навијаче и освоје и седму титулу у низу „црно-бели” у зимској паузи морају да реновирају играчки кадар и доведу неколико новајлија, пошто са овим што имају чак и у оваквој лиги не могу поново до трона.

Ђорђе Смиљанић