Медији заратили са Обамом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ионако хладни односи Барака Обаме са новинарима, последњих дана су заоштрени одлуком око 40 медијских кућа да бојкотују званични фото-сервис Беле куће зато што је последњих месеци драстично лимитиран приступ фоторепортера председнику.

Формални протест је адресиран на Обаминог секретара за штампу Џеја Кернија, после састанка представника 38 медија, који су закључили да су новим рестрикцијама спречени да обављају свој посао објективног информисања јавности о активностима власти, као и да је тиме онемогућена фер конкуренција на медијском тржишту.

Свој потпис на протестну ноту ставило је и Удружење акредитованих извештача из Беле куће, а у њој се указује да Обамино окружење све чешће званичне догађаје у којима је главни актер председник проглашава „приватним”, а да потом на друштвеним мрежама као што су „Фликр”, „Инстаграм” и „Твитер” објављује фотографије о томе са напоменом да су за медијско коришћење, што обесмишљава њихов „приватни” статус.

На тај начин, истакнуто је у медијској представци, „владини фото билтени преузимају улогу независног фотографског новинарства”.

„Тиме што стављају своје дланове преко новинарских објектива, функционери ове владе спречавају да јавност добије независан увид у важне послове извршне власти”, каже се још у том писму.

Фоторепортер „Њујорк тајмса” Даг Милс је ово упоредио са својевременом медијском политиком Совјетског Савеза, где је све што има везе са властима – вести и слике – преносила искључиво државна агенција Тасс.

Ово не значи да су фотографије званичног Обаминог фотографа Питера Соузе лоше: напротив, неке сцене које је овековечио својим камерама су прворазредни фото-журнализам, попут оне снимљене у соби за ванредне ситуације Беле куће на којој амерички државни врх заједно са Обамом забринуто посматра акцију у којој је у Пакистану ликвидиран Осама бин Ладен. Проблем је међутим што је само Соуза био присутан и што је његов објектив једини сведок у све већем броју важних догађаја у Белој кући у којима учествује председник.

„Фотографије не морају да се преправљају (као што је то својевремено радио Стаљин) да би биле необјективни сведоци историје”, оценио је у свом коментару колумниста „Вашингтон поста” Дејна Милбанк.

„Објављивање оних у којима је председник представљен у најбољем светлу такође може да буде не баш сасвим поштен портрет историје.”

Додао је и да оваква пракса „угрожава егзистенцију новинских фотографа и што мирише на пропаганду”.

У свом одговору, Џеј Керни је био помирљив.

„Радимо на томе да изађемо у сусрет неким бригама фоторепортера који прате Белу кућу и ми сасвим сигурно не верујемо да званичне фотографије могу да буду замена за оно што раде независни новинари.”

Дистрибуцију снимака Питера Соузе преко друштвених мрежа оправдао је пак разумљивим прилагођавањем модерном добу.

Обама је, док је водио председничку кампању и у првој години боравка у Белој кући био миљеник медија – као ново, харизматично и фотогенично лице америчке политике, али је релативно брзо почео да показује да му новинари нису драги. Највише од свих претходника је гонио „звиждаче” – своје сараднике који су нешто непријатно дојављивали медијима, а све чешће до изражаја долазе и његова охолост, па и арогантност према представницима „седме силе” која је овде заиста – сила.

„Вашингтон пост” остао без куће

Вашингтон – Зграда „Вашингтон поста” у којој је редакција већ 60 година, продата је за 159 милиона долара једној компанији која послује са некретнинама, али ће лист, који је прошлог августа купио власник „Амазона” Џег Бејзос, у њој, као подстанар, остати све до септембра 2015, осим ако раније не нађе нови пословни простор.

Продавац је компанија „Грејем холдингс”, како гласи ново име групације која је пуних 80 година била власник „Поста”, а сада у свом окриљу углавном има образовни бизнис, као и неколико веб-сајтова.

Зграда која је у самом средишту Вашингтона, у 15. улици, на десетак минута пешачења од Беле куће, има са подземним делом 12 спратова и 13.000 квадрата. У њој је некад била и штампарија, која је у међувремену измештена на периферију (где је и већина читалаца).

Сличном потезу прибегао је 2009. и „Њујорк тајмс” продавши 70.000 квадрата своје палате у средишту Менхетна да би отплатио дугове, али планира да га поврати већ 2019, по цени нешто скупљој од продајне (250 према 225 милиона долара).