Хиљаду Срба ископава биткоин

Београђанин Борис Прпић упустио се у „ископавање” виртуелног новца пре две године. Имао је у једном тренутку на стотине биткоина у свом компјутеру и да их није јефтино продавао и трошио на интернету, почетком седмице могао је за њих да добије неколико стотина хиљада долара.

Четири године стара виртуелна валута вредела је на почетку 2013. године 13 долара, да би ове седмице достигла 1.200, мада је прекјуче пала пошто је кинеска централна банка забранила банкама да обрађују трансакције у биткоинима, јер се тако може угрозити финансијска стабилност.

Грађани и даље могу да тргују биткоинима, преузимајући ризике који из тог произлазе, саопштила је банка и најавила да ће законски регулисати промет дигиталног новца.

На раст вредности утицало је саслушање у америчком Сенату средином новембра, где се уместо очекиваних критика чуло да „системи попут биткоина нуде опипљиву корист за финансијски систем”, иако постоји ризик од прања новца и других криминалних активности.

Вртоглави скок збунио је и стручњаке и обичан свет који једва разуме  како се „рудари” неопипљив новац.

– „Рударење” је интегрална функција биткоина, који је истовремено и валута и начин плаћања. Свака трансакција је предмет обраде свих у мрежи који су укључили своје рачунаре у израчунавање компликованих проблема, а сви имају за циљ да обезбеде сигурност трансакција као и анонимност и неопозивост. За награду добијају одговарајући део новостворених биткоина – објашњава Војислав Родић стручњак за интернет и директор „Инета”, предузећа за информатички инжењеринг.

Новчић се потом смешта у дигитални новчаник и улази у мрежу. Цела мрежа је децентрализована (peer to peer). Ваш биткоин је ваш и нико не може да вас превари. Сви чланови учествују у потврђивању сваке трансакције. Алгоритам осигурава да број новчића у оптицају никада неће бити већи од 21 милион, а тај ће лимит бити достигнут око 2140. године. Већ је створено 57 одсто свих новчића.

Биткоинима и многобројним копијама које су се у међувремену појавиле (лајткоин, пиркоин, прајмкоин…) можете да на страним сајтовима купујете компјутерску опрему или да уплатите први туристички лет у свемир.

Прима их кинески Телеком, у комшилуку власник дубровачких апартмана „Лунеа”, а ускоро ћете, ако их имате, моћи да их користите у једном београдском ресторану.

Ако сте мислили да је ова дигитална верзија злата непознаница за Србе, варате се. Прпић, оснивач српске биткоин заједнице, процењује да код нас око 1.000 особа „рудари” криптовалуте (криптографија је стуб њиховог функционисања).

Потребно је да знају са рачунарима и да имају потребну опрему. До пре годину дана то је могао да ради свако са јачом графичком картицом, али сада постоје специјализовани процесори по цени од 200 до 7.000 долара.

Разлога за пораст популарности биткоина је неколико, објашњава Родић, који је ове седмице држао предавање на ову тему у Македонији.

– То је дефлаторна валута. Нема централног ауторитета, коме би требало да верујемо, а који су нас толико пута издали, од вајмарске инфлације, преко деведесетих код нас до најгорег од свих, ЛИБОР скандала. Све је дефинисано у оригиналном алгоритму и нико не може да га промени. Значајна је и анонимност трансакције и релативна транспарентност процеса јер је немогућа вишеструка употреба истог биткоина.

Због вела тајанствености, разумљиво је да су биткоини омиљена валута трговаца дрогом, наручилаца убистава и осталих криминалаца. ФБИ је пре месец дана срушио сајт „Силк роуд” на ком су се куповали дрога и оружје претежно овом валутом. У Кини су биткоини погодно средство да богаташи заобиђу закон и изнесу новац из земље.

Због честих и драстичних промена вредности биткоина многи се упуштају у шпекулације – продај скупље, купи јефтиније и као и на свакој валутној берзи, неки добијају неки губе. Аналитичари кажу да му је ова нестабилност велика препрека да уђе у регуларне финансијске токове, јер нико није вољан да прихвати валуту са дневним флуктуацијама вредности од преко 10 одсто.

Бивши шеф америчке централне банке Алан Гринспен сматра да је реч о балону који који ће пући. Други се питају да ли је то једна од оних ствари које су у почетку изгледале као будалаштина, али су на крају направиле револуцију.

Више копача, мања зарада

Ископавање биткоина делује као посао из снова. Особа улаже новац у опрему која троши струју и ту се завршавају сви трошкови. Војислав Родић каже да није баш тако као што изгледа и подсећа на случај човека који је пустио компјутере да „рударе” седам дана по 24 часа, а зарадио је само три долара.

У мрежу се убацује 25 биткоина сваких 10 минута. Тренутно уређај који кошта 1.000 долара може да направи један биткоин за месец дана. Што више људи „рудари”, мања је зарада, пошто се дели.

– Биткоин подсећа на злато. И злата има колико га има. Али сетите се златне грознице. Један срећник удари мотиком и обогати се. Онда нагрне 100.000 других и све пресуши. Сигурно ће зарадити продавци скупе рачунарске опреме, као што су од златне грознице профитирали трговци алатом – сматра Родић.