Против Манделе, Курана и страних просјака

Председница француског Националног фронта Марин ле Пен недавно је припретила судским тужбама свима који њену странку називају крајњом десницом. Партију за коју би, према новембарским анкетама,  на мајским изборима за посланике Европског парламента гласало скоро  25 одсто Француза, Лепенова покушава да очисти од сваког екстремизма и да је представи као чисто националну странку без икаквих десних или левих предзнака.

„Крајња десница” је погрдан термин, покушај да се странка стави у исти лонац са норвешким масовним убицом Андерсом Брејвиком, рекла је Ле Пенова, алудирајући при томе на норвешку десничарску Партију прогреса, чији је некадашњи члан пре две и по године побио 69 људи у највећем злочину у новијој историји Норвешке.

Партија прогреса је у међувремену ушла у коалициону владу са Конзервативном странком а њен секретар за међународне односе Кристијан Норхајм каже за „Политику” да ова норвешка странка „нема никакве везе са крајњом десницом”.

„Екстремисти, националисти и расисти немају ништа заједничког са Партијом прогреса и налазимо да је врло забрињавајуће што су такве странке у успону у Европи”, каже Норхајм.

У странке са којима норвешка Партија прогреса не жели да сарађује због њиховог радикалног антиимигрантског става и расистичких изјава, Норхајм убраја Данску слободарску партију, Холандску слободарску странку, Праве Финце и француски Национални фронт.

Свака од горе наведених странака за себе тврди да не припада крајњој десници, док је израз екстремна десница већ неколико година ван употребе.

Ни челник Британске националне партије Ник Грифин не сматра да је његова странка ултрадесничарска, већ њену оријентацију сврстава у „модерни нови национализам”. Њена стратегија је, како је рекао, да одбрани „британске традиционалне принципе, против политички коректног језика”.

У име којих принципа је за преминулог Нелсона Манделу пре неколико месеци лидер Британске националне партије рекао да је јужноафрички борац против апартхејда, „убица и стари терориста” и да је „пре Манделе Јужна Африка била сигурна економска фабрика, док је „сада корпа претрпана криминалом”. Ако то није одбрана апартхејда, онда је изазивање пажње по сваку цену.

У Великој Британији масовно се протестује против оваквих „твитова” или изјава које се повезују са расизмом. Кад год се, на пример, Ник Грифин, иначе члан Европског парламента за северозападну Енглеску, позове да учествује у некој дебати на Оксфорду или Кембриџу, бива извиждан или онемогућен да уђе у конференцијску салу.

Какво год да им је име (тврда десница, националне партије центра, либерали, патриоте, популисти) оно што се прво звало екстремном, па потом крајњом десницом је у замаху у Европи. Што је криза и незапосленост већа, то је лакше пронаћи кривца у имигрантима и странцима. Марин ле Пен збија националне редове тако што тврди да имигранти коштају француске пореске обвезнике 70 милијарди евра, али оспорава милијарде који се преливају у буџет захваљујући раду дошљака.

Шведски демократи би да поделе просјаке на странце којима је то „занат” и Швеђане који се просјачењем баве због тога што су зависници од алкохола или дроге. Занатлије треба протерати, тражи ова странка и захтева да им се онемогући поновни скори улазак у земљу.

Често се популизам гради на опречним идејама. Контроверзе су најочигледније код холандског политичара Херта Вилдерса, лидера Странке за слободу, који се противи дискриминацији жена и хомосексуалаца али зато сматра да муслимани „загађују јавни простор веловима, џамијама и брадама мржње”, да Куран треба забранити, а да на зарове треба увести порез од хиљаду евра.

Анкете показују да је упркос таквим иступима врло популаран. Према једној од њих, Вилдерс је политичар с којим би Холанђани најрадије попили по криглу пива.

Није још пронађено име за те нове пивнице, али се свака од ових растућих европских странака која тражи кривца у странцима, док своју нацију велича без критичности, противи да буде сврстана у крајњу десницу. Најдаље је отишла Ле Пенова, правница по струци, која се нада да ће ућуткати медије ако их пошаље на суд.

Зорана Шуваковић

-------------------------------------

 КАРЛОВ УГАО

• Чим се десница пробуди, почињу ноћне море.

• Млади у Европи, чим ступе у политику, питају: Извините, где је овде десно?

• Почиње се зрном фашизма, а онда зрна зује свуд около.

• Србима у Хрватској ће ускоро да забране и да говоре на ћирилици.

• У Украјини су неки унуци бољшевика залутали десно, али гас ће их отрезнити.

• Хрвати су 45. изгубили рат готицом, али су проглашени победницима ћирилицом.

• Левичари у Русији прете челичном Стаљиновом десницом.

• Десничари у Немачкој, Аустрији и Мађарској су реални. Траже немогуће.

• Многи Хрвати су за дом спремни. Питање је да ли је дом спреман за њих?

• Србија је политички пијанац. Тетура се лево-десно.

• Српска десница је одшкринула двери и промолила образ.

Драгутин Минић