Србија на зачељу

Позиције земаља у транзицији у нашем у региону готово да се нису промениле од 2000. године до данас. Највећи бруто домаћи производ (БДП) по становнику и даље имају Словенија и Хрватска, док је привреда Србије на последњем месту, чак и иза Албаније. Све ово указује на неопходност предузимања хитних мера у циљу убрзања привредног развоја, будући да Србија располаже потенцијалом на основу којег то може да оствари.

Ово је један од главних закључака истраживања које је спровела проф. др Гордана Кокеза, професор пословне економије на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Циљ њеног рада био је да укаже каква стратегија може допринети бржем привредном развоју и успешном завршетку приватизације.

Основу за оптимизам у погледу будућих привредних кретања у Србији пружа анализа кретања бруто домаћег производа Србије у периоду 2000–2006. године.

– Највишу стопу БДП-а у посматраном периоду српска привреда је остварила 2004. године (и то 8,4 одсто) када је и процес приватизације био на врхунцу, док је 2005. и 2006. дошло до благог пада, па је остварени пораст износио 6,2, односно 5,7 процената. Републички завод за развој предвиђа да ће у 2007. поново доћи до пораста овог показатеља и то за 7,1 одсто. Међутим, пошто раст БДП-а зависи не само од економских него и од других чинилаца, пре свега политичких, то се коначна бројка не може сасвим сигурно предвидети – каже наша саговорница.

Када је реч о последњој деценији прошлог века, у готово свим земљама које су у транзицији дошло је до пада БДП-а. Највећи пад имала је привреда СЦГ будући да 2000. није достигла ни половину свог друштвеног производа из 1989. године, на шта су поред економских разлога утицала и друга друштвено-политичка збивања, која су у нашој земљи била дуготрајнија и неповољнија него другде.

Анализа гранске структуре БДП-а указује да је од 2000. године до сада највећи пораст остварен у сектору услуга и грађевинарства а најмањи у сектору пољопривреде. Сектор услуга који, наиме, у БДП-у учествује са око 64 одсто имао је стопу раста 8,6, индустрија пет, а пољопривреда свега 1,6 процената.

Осим технолошког развоја, који је у домаћој привреди знатно успорен, на раст производње, по речима др Кокезе, битно утиче и избор стратешких партнера. Анализа директних страних инвестиција у периоду 2000–2005. године указује да је њихов прилив врло променљив и свакако недовољан. До 2003. прилив је био више него скроман, али је повољно то што су током 2005. и 2006. године стране директне инвестиције опет имале склоност ка расту. Од 2005. улогу носиоца страних директних инвестиција преузеле су финансијске институције које су постале наши главни стратешки партнери. На домаћем тржишту до сада се позиционирало двадесетак мултинационалних компанија, а у преко 100 домаћих предузећа уложен је страни капитал. Од земаља наши најзначајнији партнери су Аустрија и Грчка, а иза њих следе Мађарска, Словенија, Хрватска и Бугарска.

– За домаћа предузећа је карактеристично да испољавају недостатак финансијских ресурса и савремене технологије, а располажу одговарајућим кадром, искуством и тржишним потенцијалом. То би требало да буде основа преговарачке позиције приликом уласка у стратешко партнерство са страним субјектима, као и основа за интеграцију домаће привреде у светске токове. Чињеница је да се привреда Србије данас налази у незавидном положају, али положају који је, ипак, неупоредиво повољнији од оног од пре неколико година. И ту шансу треба адекватно искористити – закључује проф. др Гордана Кокеза.