Терзићевој сребро, Церовцу бронза

Без сумње Београд и Србија добиће похвале за добру организацију 20. СПААР првенства у кросу, али комплименти званичника Европске атлетике и новинара из иностранства не би много значили нашој „краљици спортова” да у селекцији Србије није било већ искусне у освајању медаља Амеле Терзић и, готово сасвим заборављеног Немање Церовца.

Амела Терзић, ученица Рифата Зилкића, већ нас је навикла на медаље са европских такмичења и ако се пред неки њен наступ стрепило, било је то пред јучерашњи деби у конкуренцији млађих сениорки на стази у Парку пријатељства на Ушћу. Три године узастопно освајала је медаље у јуниорској конкуренцији на 4 км, а јуче је први пут трчала са млађим сениоркама и три године старијим од ње и први пут на стази од 6 км, која њој као тркачици на 1.500 м није сасвим потаман.

Стрепња је била непотребна. Амела Терзић је освојила сребрну медаљу трчећи мудро и борбено, као и увек. Изборила се са притиском, јер су све наде за медаљу биле полагане у њу, и изборила се са ривалкама.

Бржа од ње, била је само Етиопљанка Сифан Хасан (800 м: 2:00,86; 1.500 м: 4:03,47), која од ове године трчи за Холандију и за коју је мало ко чуо. Она није могла да се пробије у репрезентацију Етиопије па се преселила у Холандију и новој домовини на дебију донела злато победивши на стази од 4 км са 19:40 минута, испред Амеле Терзић (19,46) и Британке Шарлоте Пардју (19:46).

– Не могу да верујем да сам овако добро успела да завршим трку, јер ми је било јако, јако тешко – била је прва реченица Амеле Терзић на циљу док је примала честитке.

Доцније, после проглашења најбољих, пошто јој је медаљу предао председник Србије Томислав Николић, је наставила:

– Као и увек кад ми је тешко, мислила сам само на то да намучим противнице, јер кад се мучим на тренинзима нећу да се предам у трци. Холанђанку не познајем. Рачунала сам да ће Рускиња Фазлитдинова бити најопаснија, али није. Публика ми је помогла скандирањем мог имена када сам имала прву кризу још у првом кругу, а поготово у последњем. Није ми било лако јер све су то тркачице на 5.000 и 10.000 метара а ја јадна трчим на 1.500...

Терзићева је, ипак, успела да победи Фазлитдинову и остале такмичарке којима одговарају дуже стазе, а у финишу реванширала се Британки Пардју, која ју је пре три године победила у трци јуниорки и преотела јој злато.

Финиш дуг 700 метара награђен бронзом: Немања Церовац (Фото Н. Неговановић)

Немања Церовац, ученик Милоша Митрића, је свакако најпријатније изненађење у нашој екипи од 23 такмичара, а можда и уопште међу свих 526 учесника шампионата, колико је старовало у шест трка.

Тешко је поверовати да је још неко напустио атлетику сишавши са победничког постоља и да јој се вратио после три године и опет изборио медаљу. А у томе је успео 22-годишњи Немања Церовац, 2010. вицешампион Европе у кросу у конкуренцији јуниора, 2013. бронзани у трци млађих сениора.

– За ову медаљу заслужан је цео мој тим, поја породица, моја девојка и њена породица. Лепо је овако вратити се атлетици. Мало је ко веровао да ћу у томе успети, али успео сам. Имам свој пут, видим свој циљ и остварићу га – говорио је после трке Церовац.

На питање који је то циљ одмах је одговорио:

– Медаља на 1.500 метара на Европском првенству дворани 2015.

А на питање да ли размишља о Олимпијским играма у Рио де Жанеиру одговорио је лаконски:

– Наравно, ићи ћу у Рио...

Његов тренер, иначе тренер из хобија, Милош Митрић није био спреман да говори о успеху свог пулена. Поручио је „разговараћемо наредних 12 година”, а требало би упамтити да је Цероваца за прво такмичење у „новој каријери” припремао само 21 недељу...

На стази се то није видело. Наш репрезентативац се све време трудио да прати ритам водећих и у томе у првом делу стазе лепо успевао, али на уласку у последњи круг пао је на девето место у прилично развученој колони. Мало ко је у том тренутку помислио да може да освоји медаљу. И пласман међу 10 најбољих је добар за повратника. Међутим, Немања Церовац је пронашао у себи скривену снагу и фантастичним финишем дугим готово 700 метара успео да достиже ривала за ривалом – Норвежанина, Британца, Украјинца а другопласирани Митко Ценов, млађесениорски европски првак на 3.000 м стипл, спасао се само за секунду..

Победио је Белгијанац Петер-Јан Ханес, млађесениорски првак Европе на 1.500 м, са 24:02, Ценов је стазу претрчао за 24:07 минута, а Немања Церовац за 24:08.

Медаљу му је предала Оливера Јевтић, која је на европским првенствима у кросу пет пута освајала бронзу...

Остали репрезентативци Србије нису успели да држе корак са најбољим крос тркачима Европе и да се пласирају међу 25 најбољих у својој категорији што је желео селектор Слободан Поповић, чак ни искусна Соња Столић, која је на прошлом шампионату у Будимпешти била 19. И јуче била је наша најуспешнија сениорка, али тек 40. јер није успевала да држи корак по лепљивој блатњавој стази која јој не одговара. Бољи пласман од ње имали су само освајачи медаља Амела Терзић и Немања Церовац, а Горан Нава који се први пут окушао у кросу у међународној конкуренцији и којем је 10 км предугачка стаза, рекао је у име свих:

– Било је лепо бити у истој екипи са Амелом и Немањом...

------------------------------------------------------------------------

Британија најуспешнија, Србија осма

Са сребрном и бронзаном медаљом Србија је осма од 37 земаља учесница 20. првенства Европе у кросу. Медаље су освојили тркачи из 16 земаља, а Велика Британија је поново најуспешнија са 9 одличја (5 златних, 1 сребрна, 3 бронзане) у екипној и појединачној конкуренцији. Друга је Француска са 4 (2, 1, 1), трећа Шпанија са 3 (2, 0, 1)...

РЕЗУЛТАТИ 20. ПРВЕНСТВА ЕВРОПЕ У КРОСУ

Јуниорке (4 км, 107 такмичарки): 1. Емилија Горека (В. Британија) 13:06, 2. Софија Енуи (Пољска) 13:16, 3. Маруша Мишмаш (Словенија) 13:27, 70. Нађа Церовац (Србија) 14:42, 76. Јагода Зечевић (Србија) 14:45, 85. Елведина Зорнић (Србија) 14:51, 102. Ана Секулић (Србија) 15:26, 107. Драгана Јанковић (Србија) 16:51.

Екипно: 1. В. Британија 24, 2. Шведска 75, 3. Немачка 95, 7. Србија 333.

Јуниори (6 км, 115 такмичара): 1. Али Каја (Турска) 17:49, 2. Исак Кимели (Белгија) 17:51, 3. Михаил Стреликов (Русија) 18:05, 69. Никола Бурсаћ (Србија) 19:23, 73. Урош Кутлешић (Србија) 19:32, 88. Милан Митровић (Србија) 19,49, 103. Комнен Цвијовић (Србија) 20:27, 105, Богдан Пантић (Србија) 20:39.

Екипно: 1. Француска 48, 2. Русија 51, 3. Италија 55, 19. Србија 333

Млађе сениорке (6 км, 62 такмичарке): 1. Сифан Хасан (Холандија) 19:40, Амела Терзић (Србија) 19,46, 3. Шарлота Пардју (В. Британија) 19:49, 42. Теодора Симовић (Србија) 21:53.

Екипно: 1. В. Британија 19, 2. Русија 54, 3. Холандија 70.

Млађи сениори (8 км, 87 тркача): 1. Петер-Јан Ханес (Белгија) 24:02, 2. Митко Ценов (Бугарска) 24:07, 3. Немања Церовац (Србија) 24:08, Јасмин Љајић (Србија) одустао.

Екипно: 1. В. Британија 40, 2. Украјина 72, 3. Француска 78.

Сениорке (8 км, 74 тркачице): 1. Софи Дуарте (Француска) 26:34, 2. Џема Стил (В. Британија) 26:39, 3. Дулче Феликс (Португалија) 15,41, 40. Соња Столић (Србија) 28:20, 69. Ана Суботић (Србија) 30:19, 71. Јелена Мимић (Србија) 30:50.

Екипно: 1. В. Британија 35, 2. Француска 54, 3. Шпанија 61.

Сениори (10 км, 81 тркач): 1. Алмајеху Безабех (Шпанија) 29:11, 2. Полат Кембои Арикан (Турска) 29:32, 3. Енди Вернон (В. Британија), 62. Дарко Живановић (Србија) 31:39, 68. Муамер Хасановић (Србија) 31:59, 72. Велимир Бојовић (Србија) 32:10, 73. Горан Нава (Србија) 32:18, 74.Мирко Петровић (Србија) 32:41, 76. Горан Стојиљковић (Србија) 32:58.

Екипно: 1. Шпанија 31, 2. Белгија 49, 3. В. Британија 60, 11. Србија 275.