Губимо време гледајући у – јуче

Као представници Србије наши фудбалери су играли само на једном великом такмичењу – Светском првенству 2010. у Јужној Африци. Сем победе против Немачке (1:0) друге радости за нас тамо није било, пошто нису, што се каже, „прошли групу”.

Наша репрезентација се није пробила на европска првенства 2008. и 2012, а неће је бити ни наредне године на Светском првенству у Бразилу. Клубови нам играју споредне улоге у Уефиним такмичењима.

Имамо Тренерску организацију и Стручни одбор ФСС. До сада њихов утицај, благо речено, није био бог зна какав. Можда и зато што не примају ни динар за то што раде, а код нас се, изгледа, озбиљно узимају у обзир само они који добро наплаћују своје услуге, или бар ми тако схватамо професионализам.

Сада је на дневном реду избор за селектора. То је прилика да се окрене други лист, јер овако како се до сада радило успех може да дође само случајно. Један од оних који се залажу за другачији приступ је председник Стручног одбора ФСС Бранко Бабић

Шта то ново предлаже Стручни одбор?

Наш основни постулат је да не треба да се гледа у јуче, јер то само узима време, а не доноси никакву корист. Морамо да се окренемо ономе што од нас захтева – сутра.

Који би био први корак на том новом путу?

Суштина је да кроз визију и циљеве, задате као део који ће водити струка, ФСС да аутономију Стручном одбору и Тренерској организацији. Они треба да воде комплетно струку и да за тај посао одговарају.

Како би то изгледало на делу?

Прва ствар је да се направи систем у којем ће сваки сегмент ФСС имати своју организацију и зналце свог посла, а у исто време и обавезу да доведу до резултата о којима стално причамо.

Од чега треба да се почне у том систему?

Од науке! У том систему морају да се успоставе критеријуми, које треба да испуњавају тренери, селектори, играчи... Садашње руководство Тренерске организације и Стручни одбор не да су отворени за науку, него инсистирамо да јој се наш фудбал приближи. Она је у врхунском фудбалу толико да ми то овде још не можемо да појмимо.

Каквим фудбалским стручњацима треба да располажемо?

Имамо инструкторе, тренере и оперативце на терену који кроз селекцију и стручни рад треба да донесу тај жељени резултат, а то је – добар играч. Морамо што пре да уведемо научни приступ идентификацији талената. Тако се данас ради у свету.

Имамо ли нешто своје на шта можемо да се ослонимо?

Специфични су нам менталитет и смисао за игру. Фудбал се заснива на својеврсној превари, јер треба надмудрити противника, заварати га, направити финту, дакле варку, а то је оно што имају Јужноамериканци, Африканци, а и ми, Балканци. Међутим, тај таленат је само један од елемената да се добије виза за улазак у високи свет фудбала. Та разлика јесте квалитет, али га морамо каналисати да добијемо резултат, а не забаву.

Да ли то зависи од тога ко нам је селектор?

Савез нигде у свету не воде људи који су стручњаци за фудбал. Зато постоје стручни одбори који добију задатак да доставе руководству своје мишљење. А, ако Извршни одбор савеза затражи, и да изнесу свој став о појединим кандидатима. Али, то није за јавност. Конкретно, ми не треба да кажемо име и презиме новог селектора, него да дамо критеријуме које треба да испуњава онај кога ће савез да постави на то место. И то треба да важи од најмлађих категорија до А репрезентације.

У последње време наше млађе селекције постижу добре резултате...

Кад је у питању струка могу да се детектују проблеми, да се решавају добром организацијом и критеријумима, али то неће да да резултате, ако се не реши основни проблем у нашем фудбалу, а то је да тренери млађих категорија добију статус који заслужују, јер они откривају и стварају играче. На жалост, сада раде у дестимулативним условима. А има и случајева да с децом раде тренери који то, у ствари, нису.

Шта недостаје?

Прво, јавност не зна ко су ти тренери који су тренирали фудбалере који су освојили ове године европско првенство, а сви се ките тим резултатима. Дакле, кроз ту титулу треба да се афирмишу и тренери, јер је она плод тимског рада. Друго, у клубовима се врло мало труде да им обезбеде добре услове за рад. И, треће, финансијски су потцењени, па им плата касни месецима, а негде чак и годинама. Зато се догађа да се везују за родитеље, па не играју најдаровитија деца.

На кога бисмо могли да се угледамо?

Белгијски савез је пре 10 година направио анализу стања у свом фудбалу. Приликом доношења одлуке максимално су укључили тренерску струку и кроз системску организацију и усвојили оно на чему сада инсистирамо. После осам година почели су да стижу резултати. За тако нешто и јесте потребно да прођу отприлике две генерације младих играча.

Шта нас спречава да кренемо тим путем?

Пре него што сам дошао на ову дужност мислио сам да су у савезу незаинтересовани за ово. После годину дана сам променио мишљење. Они желе промене, међутим, низ лоших ствари из прошлости, утицај клубова и други проблеми онемогућавају радикалне потезе. Објашњење је – не може преко ноћи. Волео бих да неко из те позадине, из тог сивила, каже зашто да се не мења?! Време ради против нас.

---------------------------------------

Савез треба да улаже у даровите тренере

Бранко Бабић наводи пример планског рада на стварању селектора:

– Кад се процени да је неко даровит за тренера савез треба све да учини да се тај млади стручњак развија како треба. Да га, између осталог, пошаље у иностранство, али у оне тимове, чија игра одговара и његовом стилу размишљања и нашем фудбалу. Многи тренери на почетку каријере немају визију шта треба да раде и где. Није довољно да је неко био велики играч, јер су то два потпуно различита посла. Због тога смо већ потрошили много перспективних тренера, јер су неприпремљени ушли у то.