Шта желе страни инвеститори

Страни инвеститори и послодавци, који су пристали да јавно говоре о изменама Закона о раду, истичу да се залажу за „флексибилније” тржиште рада. Шта то конкретно значи?

У Савету страних инвеститора објашњавају да су предлоге за унапређење овог закона годинама објављивали у Белој књизи. У најкраћем, они се односе на продужење рада на одређено радно време и на што једноставнији начин обрачуна зарада који је сада веома компликован. И треће, увођење концепта изнајмљивања радне снаге. Он се, како кажу, у пракси често примењује, али и даље није законски регулисан. По свему судећи неће бити ни убудуће, пошто се не налази у Предлогу новог закона у раду, и агенцијама за изнајмљивање радника се овај пропис по свему судећи неће бавити.

– Имајући у виду да желимо да будемо члан Европске уније и њених вредности, морамо да видимо шта је то што омогућава такве услове рада и живота. У овом прелазном периоду стање нашег радног законодавства још није усклађено са законима ЕУ. Можемо слободно да кажемо да су све земље у региону флексибилније и отвореније према променама Закона о раду. Већина од њих није у ЕУ, али су те промене препознале као потребу за повећањем ефикасности и конкурентности њихове привреде  објаснио је Дејан Јечменица, председник Одбора за људске ресурсе Савета страних инвеститора.

У приватним компанијама које запошљавају велики број радника рекли су да су многа решења садашњег Закона о раду дискутабилна у пракси, да стварају ограничења и сметње у раду и да нису у интересу ни послодаваца ни запослених.

– Сматрамо да се проблем може решити појашњењем, односно прецизирањем одредаба закона ради лакше примене у пракси, као и бољим разумевањем потреба послодаваца. Овде се мисли на кључне проблеме који се јављају приликом запошљавања, али и у току трајања радног односа. То је, између осталог, непостојање рада по пројекту који би трајао дуже од 12 месеци, непостојање одредаба у делу запошљавања кадрова посредством агенција за запошљавање, предуги рокови за промену распореда рада запослених, промену радног места, али и даља обимна администрација која у великој мери утиче на ефикасност и пословање привредних субјеката – рекли су у „Делти”, додајући да најављена промена начина исплате отпремнина може да буде подстрек за запошљавање старијих суграђана.

И за белгијски „Делез” промена Закона о раду веома је актуелна тема.

– Надамо се да ће нове мере омогућити ефикаснију и економичнију организацију рада уз поштовање права запослених. Узимајући у обзир разноликост кадрова којим наше друштво располаже верујемо да би већа флексибилност запошљавања обезбедила либерализацију тржишта рада, олакшала флуктуацију кадрова и пробудила тржишну утакмицу, промовисала нове, нетрадиционалне облике запошљавања и изнад свега омогућила поједностављење или укидање појединих административних процедура – сматра Сања Јевђенијевић, потпредседник људских ресурса и организационог развоја у „Делезу Србија”.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, сматра да се бука око Закона о раду не диже због самих промена овог закона.

– Разлог је то што синдикати желе да очувају привилегован положај запослених у јавном сектору, а посебно у јавним предузећима у односу на запослене у приватном сектору који често исте послове раде двоструко ефикасније и то са зарадом која је од 20 до 50 одсто мања него код њихових колега у јавном сектору – наводи он.      

С. Д.

-----------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Пошто у Србији нема посла, могли смо Закон о раду да препишемо од Црногораца.

• Нови закон о раду односиће се само на шачицу запослених.

• Одсад ћемо лакше да се запошљавамо, а још лакше да добијамо отказ.

• Нови закон смислиће они који никада нису стварно радили.

• Закон о раду односи се и на пензионере, јер они без рада не могу да преживе с оваквим пензијама.

• Обично трутови доносе прописе за пчеле у кошници.

• Ако капиталисти буду задовољни новим законом, радници ће бити незадовољни. И обрнуто.

• Раднике не интересују субвенције. Ионако те паре иду газди.

• Не могу страни инвеститори да запосле толико радника, колико ови наши могу да отпусте.

Драгутин Минић