Како је финансиран Канвас

У богатој електронској преписци о везама приватне америчке обавештајне агенције Стратфор и Канваса, организације из Београда, коју је објавио Викиликс, поставља се питање: „Ко финансира Канвас?”. О значају ових мејлова који откривају како функционише Стратфор говори и то што је двадесетосмогодишњи „звиждач” Џереми Хамонд, захваљујући коме је ова преписка доспела у јавност, 15. новембра осуђен у Америци на десет година затвора.

У једном мејлу из 2008. године, Џорџ Фридман, директор ове агенције, разматра могућност сарадње са Канвасом („Центар за примењену ненасилну акцију и стратегију“), због чега га интересује ко финансира ову организацију. Одговара му Марко Папић, аналитичар Стратфора који је у контакту са Срђом Поповићем, челним човеком Канваса: „Много америчких финансија...Не знам тачно али сам разговарао са људима који лобирају за њихово финансирање као што је Мајк Мекфол из 'Хувер института'“. Мекфол је садашњи амерички амбасадор у Русији, који је на ту функцију именован 2012. године.

Папић наставља: „УСАИД је укључен. Отпор је финансирао 'Фридом хаус', ИРИ (Међународни републикански институт), НЕД (Национална задужбина за демократију) и Амерички институт за мир. Пошто су у Канвасу исти људи као у Отпору, сигуран сам да имају отворене исте доларске изворе”.

У мејлу аналитичара Стратфора из 2007. године наводи се да су ове организације, уз НДИ (Национални демократски институт) и „Институт Алберт Анштајн”, оптужене да стоје иза побуна у Србији (2000), Грузији (2003), Украјини (2004), Азербејџану (2005), Киргистану (2005), Белорусији, Узбекистану и Таџикистану (2005-2006). У истом мејлу прецизира се да је Отпор (односно Канвас) оформио групе у Грузији (Кмара), Украјини (Пора), Белорусији (Зубр) и Албанији (Мјафт).

У једном другом мејлу у коме је реч о сусрету са Фридманом, помиње се да је Поповић на састанку у Чикагу са „партнером из Голдман Сакса” (глобална америчка инвестициона банка) који је „вероватно један од финансијера Канваса”.

Интерес за сарадњу је обостран. Стратфор који поред информација намењених јавности продаје геостратешке, политичке, економске и војне анализе америчким владиним агенцијама и војсци, тражи информације од вође Канваса који „има директне везе са многим ненасилним покретима широм планете”, а Поповић жели да разграна мрежу контаката, због чега тражи сусрет са Фридманом.

„Канвас има врло раширену турнеју предавања на америчким универзитетима. Пре него што дође у Остин, Срђа ће да предаје на Америчкој војној ваздухопловној академији. Срђу интересују нови контакти”, објашњава Папић у мејлу из 2011. године.

Поповић је занимљив америчкој обавештајној организацији због својих веза са активистима против Хоснија Мубарака у Египту, као и са активистима у Венецуели, Зимбабвеу, Судану и другим „врућим” геополитичким зонама. За размену мејлова са њим користи се поверљива „хашмејл” (hushmail) комуникација када је реч о Венецуели, зато што је „осетљиво када се револуционарна невладина организација користи као извор, због клијената који су присутни у тој земљи”, објашњава Папић у једном мејлу.

Отпор није једина организација која је у вези са покретима за рушење египатског председника. Ту је и америчка организација „Фридом хаус”, која је финансирала „дискретни” долазак чланова покрета „Шести април” у Београд 2009. године, на обуку код лидера Канваса, како је објаснио један од египатских активиста у тексту „Скривено лице египатске револуције” објављеном на блогу француског недељника „Нувел обсерватер” у марту 2011. године. Неки чланови „Шестог  априла” су ишли на обуку у „Међународни центар за ненасилне сукобе” (ИЦНЦ), који је основао Питер Акерман 2002. године, када је у ову организацију пребацио новац од шпекулација на берзи због којих је за длаку избегао затвор. Акерман је 1976. године на америчкој Флечер школи за право и дипломатију одбранио докторат о „стратешким аспектима ненасилних покрета отпора” под туторством Џина Шарпа, будућег идеолога Отпора и других покрета који су рушили режиме у источној Европи, Африци и на Бликом истоку. На истом универзитету су 30 година касније студирали и Слободан Ђиновић, који је са Срђом Поповићем основао Канвас 2003. године и Иван Маровић, још један од вођа Отпора.

Акерман је између 2005. и 2009. године био један од кључних људи „Фридом хауса”, као и Роби „Марк” Палмер, бивши амерички амбасадор у Мађарској и један од оснивача „Националне задужбине за демократију”, који је, према Википедији, 1996. године шетао са студентима на протестима у Београду.

Међу гостујућим предавачима курса о стратегијама и методама ненасилних социјалних промена на мастер студијама Факулета политичких наука у Београду, које од 2008. године воде представници Канваса, Слободан Ђиновић, Срђа Поповић и Живорад Анђелковић, налазе се и чланови Акермановог центра, попут Стивена Зунеса..

Поповић је увек тврдио да се Канвас финансира искључиво из приватних извора и да не прихвата финансирање од било које владе. „Наша мисија је образовна, не политичка”, писало је у једној ранијој верзији њиховог сајта canvasopedia.org

У преписци са колегама из 2010. године, у којој Папић прослеђује информацију која му је стигла од Марије Станисављевић, повезане са Поповићем, аналитичар Стратфора каже да може да дође до (Слободана) Хомена: „Погоди шта је радио 2000. године? Да, био је део „Отпора”... а сада је државни секретар у министарству правде. Србија је тако смешна земља”.

Ана Оташевић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Европска унија је кренула на исток, а Русија на запад. Очекује се директан судар.

• Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије долар у јунака.

• Русија је одрешила кесу, Европска унија цицијаши по обичају.

• Борба у источноевропском рингу одвија се економским директима и политичким ударцима испод појаса.

• У овој борби, Србија се понаша као Буриданов магарац.

• Кличко јесте велики шампион, али Путин је навикао да се бори и са медведима.

• Европа до Урала. Засад само географски.

• Украјинци хоће и јаре и паре. И ми смо живели у тој заблуди.

• Европа се крсти у чуду, а на то Руси пуштају гас.

• Русија је већ опкољена. Али, иде зима.

Драгутин Минић