Медијске акције за добробит Србије

Светска искуства показују да су добротворне кампање у којима учествују медијске личности, политичари, музичке и естрадне звезде много успешније него кампање у којима су промотори акције анонимни учесници.

Др Синиша Павловић, директор Института за кардиоваскуларне болести КЦС, сматра да је већини људи потребан мотив да одлуче да оду да дају крв.

– Када су у питању начини мотивисања људи, нисам баш сигуран који је најбољи. Али, уколико акције у којима учествују медијске личности, политичари, музичке и естрадне звезде дају боље резултате – свакако их треба спроводити. Чини ми се да су људи на овим простима склони идентификацијама, али више са познатима него са политичарима, тако да је чињеница да је јавно дао крв неко кога они поштују често довољан "окидач" да и они ураде исто. Вероватно је после примера давања крви Здравка Чолића било много жена које су кренуле његовим стопама. Мислим да реченица: "Циљ оправдава средство" у овом случају има крајње позитиван исход, јер, много је важнија општа добробит због сакупљених јединица крви него нечији маркетинг у тој акцији – истакао је др Павловић.

И др Бранислав Лазић, директор Градског завода за хитну медицинску помоћ Београда, сматра да акције промовисања добровољног давања крви, као и промоције превентивних здравствених активности, у којима учествују медијске личности, могу да допринесу бољем одзиву свих грађана, као и да је основна и истинска порука свих тих акција: "Сви смо ми људи којима је пре или касније потреба помоћ".

Др Снежана Драшковић, директор Института за трансфузију крви Србије, потврђује да захваљујући кампањи Телевизије Б 92 "Дајте крв", у јуну, од када траје ова акција, има за 40 одсто више резерви крви него у истом периоду прошле године.

– Први пут у историји Института дочекали смо 3. јул са довољним количинама крви и надамо се да ће се овакав добар одазив грађана који добровољно дају крв наставити и до 1. октобра када је обично кризни период, односно има мање давалаца ове драгоцене течности. До сада су наши добровољни даваоци углавном били људи из средње и радничке класе – објашњава др Драшковић.

Управо захваљујући овој акцији, додаје она, кренуло је набоље, јер, на пример, радници "Теленора" дали су добровољно крв и договорено је и да у будуће то раде два пута годишње.

– У свету свака велика компанија има обавезу да учествује у хуманитарним акцијама од општег друштвеног и државног значаја. Такође, јавно давање крви познатих може само да позитивно мотивише, условно речено, обичног човека. Многи политичари у Србији, и позиција и опозиција, били су редовни даваоци и пре ове акције, а неки су дали крв и више од тридесет пута– додала је др Драшковић.

У свету су, такође, веома честе акције којима компаније и медијске куће буде еколошку свест људи. Једна од таквих акција недавно је покренута и на страницама нашег листа. Анђелка Михајлов, председница Амбасадора животне средине, каже да је "Политикина" акција "Очистимо Србију" била – неопходна.

– Овакве акције доприносе подизању еколошке свести грађана о значају животне средине и требало би их водити сваког дана, а не спорадично – додаје Михајлов. Она посебно наглашава да би ову нашу акцију требало да подржи држава, пре свега усвајањем сета еколошких закона и успостављањем институција система које ће пратити примену прописа из области заштите животне средине.

Бранимир Јованчићевић, професор Хемијског факултета у Београду, каже да акција "Политике" јесте покушај да се озбиљно крене у чишћење Србије која би коначно требало да личи на земље из региона и земље Европске уније чији члан желимо да постанемо.

– Верујем да нема земље у Европи која је толико затрпана комуналним чврстим отпадом као што је Србија. Досадашње акције чишћења Србије нису дале резултате, пошто су се свеле на ону народну "Тресла се гора, родио се миш". Потребно је изаћи на терен, снимити ситуацију и озбиљно кренути у решавање тог, по мом схватању горућег политичког проблема. Проблем јесте велики, а да би се решио влада треба да уведе институције које ће у пракси пратити примену закона из области заштите животне средине и одржавати чистоћу у Србији. Да би се то постигло потребно је обучити људе да схвате да без здраве животне средине нема ни здравог живота у Србији – закључује професор Јованчићевић.