У Токију устају кад крене „моравац”

Национални ансамбл „Коло” обележиће 65 година постојања вечерашњим наступом у „Сава центру”. Неговани сценски израз, инспирисан наслеђем из целе Србије, на сцени ће донети 80 извођача. Драган Милинковић, вршилац дужности уметничког директора и универзитетски професор филмологије, подсећа да нема континента нити владара који није видео ову нашу фолклорну причу, од британске краљице до Насера и Хајла Селасија.

– У Сиднејској опери смо редак ансамбл који у истом дану наступа два пута. Свуда изазивамо пажњу, чак и тамо где нема наше дијаспоре. Ми представљамо пупчану врпцу са традицијом, а у данашње време питање је да ли традиционална уметност може, и треба да буде, конкурентна савременим плесовима – каже Милинковић.

За 65 година ансамбл је поставио 140 кореографија, и вечерашњи концерт је својеврсна ретроспектива тог богатог програма. Биће то и омаж кореографима – Олги Сковран, Мири Сањиној, Добривоју Путнику, Драгомиру Вуковићу, Десанки Ђорђевић, Радојици Кузмановићу, Бори Талевском, Србољубу Нинковићу... Причи о јубилеју, међутим, сенку праве проблеми које „Коло” данас решава.

– Људи кажу: кад идете кроз Босну, где царује севдалинка, немојте да певате, кад идете кроз Србију, немојте да играте, а кроз Македонију ни једно ни друго, јер они то најбоље раде. Ирци су од свог плеса направили чудо, а ми изгледа да не умемо да направимо свој производ – сматра Драган Милинковић и додаје:

– Први смо професионални ансамбл на овим просторима, али и даље смо подстанари у установи културе Палилула. Општина је спремна да нам помогне и то нам је једина нада, пошто су сва претходна обећања трајала колико и избори. Надамо се да ће ова народна власт народну ствар да претвори у народно весеље, и да ће „Коло” као 65-годишњак, барем у пензији да добије свој „стан солидарности”, јер дотације од државе добрим делом одлазе на плаћање кирије.

Наш саговорник подсећа да КУД „Шота” у Приштини има своју зграду, „Танец” у Скопљу такође, као и „Ладо” у Хрватској, и наглашава да би „Коло” могло да буде регионални лидер и организатор неког бијеналног фестивала у овој области.

– Ушао сам у своју архиву и видео чланак из 1986. Данас је исти ламент, само три деценије касније. Надам се да ће министар културе Иван Тасовац да помогне, јер ми је рекао да се прихватио тог посла како више ниједан директор институције културе не би пролазио кроз оно што је он морао док Београдску филхармонију није извео на прави пут – каже наш саговорник.

„Коло” има стотинак запослених који имају бенефицирани радни стаж. За годину дана добијају 15 месеци стажа. Велики број њих је из балетске школе, а због турнеја, каже наш саговорник, мало је оних који заврше високе школе. Једно време, како подсећа, на Факултету драмских уметности у Београду постојало је школовање за кореографа народних игара и балета, али тај одсек није заживео. И поред лепог дружења и путовања, играче мучи до краја нерешено питање стажа, јер има оних који више не играју, али не могу да оду у пензију јер не испуњавају старосни услов...

– „Коло” је забележило дивну историју и 15.000 одржаних наступа. Јосип Броз Тито је мудро користио фолклор, па је слао „Коло” месец дана пре њега у ону земљу коју је уврстио у своју политичку турнеју. Многи се и данас радују нашим гостовањима. Кад крене „моравац” у Токију, људи устају, доживљавају ову музику као химну, јер знају симболику покрета и звука. А ми „Марш на Дрину” пуштамо на рукометној утакмици као неки борбени поклич. Шпанци су од фламенка направили чудо, а наше богатство и сценску културу ми тихо уништавамо. Уместо да направимо градске игре, дворске и војничке игре, и да оставимо наследнике без ових брига – каже Драган Милинковић.

М. Сретеновић