Ниво личне среће

Многи нису задовољни својим животима. Мисле да би били задовољни и срећни када би могли да живе онако како желе. Доживљај незадовољства указује да постоји релативно велика разлика између тога како би желели да живе и како заиста живе. Верују да би промена околности у којима живе аутоматски довела да живе много срећније животе. Очекују да срећа долази споља, кроз спољашње догађаје. А очекивати значи у ствари чекати.

Одговор на питање: да ли заиста вреди чекати да нам се догоди срећан живот – могу да пруже истраживања која се баве одређивањем индекса личне среће.

Људи верују да је потребно да се деси нешто веома позитивно што ће им променити живот и учинити га срећним. Из тог разлога људи масовно играју лутрију када је на њој могуће остварити неки заиста велики новчани добитак. Међутим, судбине оних који су у томе заиста успели показују да трећина таквих „срећника” већ после неколико година остаје без добијеног новца. Разлог је у томе што брзо потроше новац, јер нису научили да њиме управљају. Али колико су срећни они други који новац нису потрошили: Колико су задовољни својим животима када мине првобитна велика радост?

Истраживања су показала да се и они после неколико година навикну на новонастале околности и да се врате на онај исти степен доживљавања личне среће који су имали и пре добитка. Иако то изгледа чудно, ни велики новчани добитак им није помогао да постану дугорочно гледано срећнији него што су раније били. Код мање срећних догађаја, као што је куповина дугожељеног модела аутомобила, задовољство које је последица поседовања и уживања у њему, већ се после нешто више од три месеца потпуно губи.

Као што видимо, уместо да срећни догађај трајно повећа нечији индекс среће, он то чини само краткорочно, након чега се индекс „враћа” на уобичајени ниво.

Друга истраживања су се бавила тиме колико неки несрећни догађај утиче на индекс личне среће. Тако су, на пример, истраживања међу људима који су доживели несрећу са тешким последицама и доживели парализу од струка надоле (параплегија), показала да се према оцени испитаника њихов индекс среће након веома непријатног периода прилагођавања, вратио на онај ниво који је постојао пре несреће.

Из свега можемо да закључимо да је ниво задовољства властитим животом много мање повезан са срећним догађајима у животу. Уместо да чекамо да нам неки значајан позитиван догађај позитивно промени живот, индекс среће можемо да променимо тако што ћемо тражити лепоту и добре ствари у оном животу који већ имамо, тако што ћемо сваки дан радити нешто чиме ћемо бити задовољни. Једино тако ћемо повећати задовољство властитим животом.