Сам себе највише притискам

На клупу Црвене звезде стигао је када је она буквално била ужарена, уочи одлућујуће утакмице за пласман у Евролигу, дочекан у јавности и међу делом навијача као „још један у низу тренера који се неће дуго задржати на Малом Калемегдану“. Ипак, осам месеци касније Дејан Радоњић (43), кисели израз лица заменио је широким осмехом, прошавши пут од „смењеног“ до тренера у ког играчи, навијачи и чланови управе „црвено-белих“ имају поверење, за којим су запажени резултати.

Оцените годину која одлази с освртом на време које сте провели као тренер Црвене звезде?

Иза мене је с гледишта посла добра година, пре свега веома узбудљива и интересантна. Долазак у велики клуб после дугог периода у Будућности, у прилично деликатном тренутку, када се одлучивало да ли ће Звезда после толико година играти у Евролиги, стварање тима за нову сезону и оно што смо до сада у њој остварили, чини ме срећним и увереним да смо на добром путу и да ћемо на крају сви у клубу, као и навијачи, бити задовољни.

Звезда је оставила одличан утисак у Евролиги, посебно у другом делу где је  играла квалитетну кошарку, али стицајем околности завршила је такмичење упркос четири победе. Шта је недостајало за „Топ 16“ фазу?

После свега виђеног, јасно је да је у нашој групи најтеже било изборити пласман у други круг. Нисмо имали среће приликом жреба јер смо из четвртог шешира добили Локомотиву, освајача Еврпкупа, тим који је прављен да у елитном такмичењу оствари запажен резултат, као и победника квалификација Лијетувос Ритас, који би, а то гарантујем, прошао даље у било којој другој групи. У утакмицама са Макабијем, Панатинаикосом и Лаборал Кучом апсолутно смо доказали да нам је место у Евролиги, али платили смо цену неискуству у тренуцима када смо имали велику разлику јер нисмо доносили праве одлуке. Знам да нашим навијачима то није право, али на то не би требало да гледају емотивно већ прагматично. Звезда је на прави начин трасирала пут да буде стални учесник Евролиге, а уз бољу селекцију, стечено искуство и више среће, надам се да ћемо правити и знатно боље резултате.

У Јадранској лиги сте после много година на челу, с добрим шансама да поново  изборите Евролигу. Како видите расплет?

Тешко је било ускладити форму и такмичење на два важна фронта. Евролига нам је донела велику потрошњу у сваком погледу и мало времена за рад због више гостовања у регионалном такмичењу. Све смо добро издржали и остварили резултат који уз добар рад и повољан распоред даје могућност да останемо где јесмо и на завршном турниру одемо корак даље у односу на прошлу сезону, а то је титула која Звезди недостаје.

Дан после Божића настављате европски пут. Дуго ниједан српски клуб није освојио европски трофеј, а у делу јавности провејава да Звезда може да нападне Евролигу преко Еврокупа. Колико је то реално?

Никад нисам размишљао толико далеко, али не због тога што немам снове. И тај пут има етапе, а за мене као тренера је превасходно важно да припремам утакмицу по утакмицу и да прођемо групу. Када дођу елиминационе, у неку руку ће бити лакше, мада неки лакомислено, а други с лошим намерама стварају утисак да ћемо да се прошетамо кроз Еврокуп. Они који нису добронамерни потенцирају и причу о буџету, а цифра није ни приближна оној о којој говоре. Добили смо јаке противнике и очекује нас тежак посао. Билбао је годинама у врху шпанске кошарке и учесник Евролиге, Нижњи међу бољим руским тимовима, а Паниониос трећи у Грчкој, са само два пораза. Очекујем да после испадања из Евролиге тим покаже добру реакцију, а уколико прикажемо игру из другог дела, сигуран сам да ћемо ићи даље.

Без обзира на евидентно добре резултате нисте поштеђени критика дела кошаркашке јавности. Како се борите са тим притиском?

Знао сам шта ме очекује од тренутка када сам паковао кофере за Београд, шта је Звезда и спреман на стрес и сваку врсту притиска. Већ после прве утакмице кад смо поражени од Металца указали су се проблеми који нису били мали, а следио је завршни турнир Јадранске лиге. У полуфиналу смо победили Раднички и изборили учешће у Евролиги и тек тада сам постао свестан где сам, видео велико задовољство код свих у клубу и препознао љубав и енергију да се постигну добри резултати. За ових осам месци имао сам доста тешких тренутака, али никад нисам поставио себи питање, „шта ти ово треба Дејане“, нити размишљао колико ћу се дуго задржати на Звездиној клупи. Радим и дајем све од себе као да ћу остати наредних пет година, мада знам да има критика и да се кроз медије и портале провлаче разни коментари, али никад се на то нисам освртао, нити ме је погађало. Знам ко о судбини тренера одлучује, а до сада на ту тему ни са ким из клуба нисам разговарао.

Успех тренера Црвене звезде увек се гледао и кроз призму односа снага са Партизаном. Са Вујошевићем сте сарађивали у црногорској репрезентацији, добро се познајете, а први дуел је припао вама. Како гледате на ривалство и односе два клуба?

Занима је једино терен, а искључиво води жеља за победом и да тимски и индивидуално напредујемо из утакмице у утакмицу. Желим да остваримо боље резултате него прошле године и свестан сам да нам на путу до трофеја стоји и Партизан који годинама квалитетно ради и има континуитет у играчком и стручном смислу. У овом тренутку размишљам само о првом наредном противнику, а када дођу на ред „црно-бели“, а то ће бити за неколико месеви, знам да ћемо бити још бољи. Немам притисак Партизана јер не треба ми већи притисак од оног који сам себи намећем из велике жеље за победом, који је лако уочљив.

Прављење трофејног тима је тежак посао. Како сте успели да за кратко време направите добру „хемију“ од толиког броја новајлија, неколицине староседелаца  и младих играча?

Зато што се бавимо само кошарком. Заиста имамо квалитетанм амбијент, нема било каквих подела у екипи и све што треба да се каже, решавамо у свлачионици. Имамо тројицу Американаца, потпуно различитих играча, али спремних да раде и играју у интересу тима, без жеље за личном статистиком. Њихов напредак је јасно уочљив, као и Блажича који има невероватну енергију, младих играча који су посебна брига клуба, као и свих осталих првотимаца којима је успех Звезде на првом месту. Има доста тога што морамо да поправимо, али то је процес, не може се до врхуснког резултата преко ноћи, можда ни за годину.

Шта би сте поручили играчима као новогодишњу честитку?

Пре свега да буду здрави и да наставимо квалитетно да радимо, а први тренинг сам им заказао 1. јануара! Желим да на крају сезоне констатујемо како смо дали све од себе и урадили добар посао за Звезду, себе лично и навијаче.

А, где ћете Ви да дочекате Нову годину?

Са породицом и кумовима који долазе из Подгорице. Најбоље се осећам кад сам са супругом, ћерком и сином који прате шта радим још док сам био играч. Заједно се и нервирамо и радујемо и оно мало слободног времена што имам са њима делим. Подгорица ми не недостаје превише јер у Београду имам доста пријатеља и блиских рођака, али ми је жао што чешће не могу да будем са мајком и сестром. Тако ће бити све до лета...

М. Стојаковић