Призивање шампионских духова

Крајем осамдесетих, тениским светом су владали Борис Бекер, годину старији Стефан Едберг и седам година старији Иван Лендл. Четврт века касније, сва тројица су поново на великој сцени, као у времеплову. Овог пута у улози тренера, а у ери другог тријумвирата, сличног генерацијског распореда: Новака Ђоковића, годину старијег Рафаела Надала и шест година старијег Роџера Федерера. Већ дуго се ово назива златним добом тениса, јер се не памти толико великих шампиона у исто време. Пуну деценију су владали светском листом, један другом отимали титуле, стварали ривалства за историју и играли мечеве за памћење.

Упоредимо два тријумвирата. Ђоковић има шест гренд слем титула, као Бекер и Едберг, а две мање од Лендла, али наш ас је своје пехаре освајао у време Надалових 13 и Федерерових 17. Укупно: 36:20 за данашњу генерацију. Томе треба додати и две Ендија Мареја, Ђоковићевог вршњака који се годинама бори да трио претвори у квартет. Њих четворица заједно држе 34 од последњих 35. Једину олакшицу је имао Федерер, јер је прве четири освајао у периоду 2003-04, на заласку Сампраса и Агасија. Већ 2005. се дописао Надал, 2008. Ђоковић, а 2012. и Мареј.

Шкот је најдуже чекао и први покренуо овај шампионско-тренерски времеплов, на крају 2011. Било је чудно када је изабрао Ивана Лендла, јер је више од свега желео победу на Вимблдону, а баш је та недостајала и Чеху у играчкој каријери. И – упалило је, тандем је ове године прославио обострани првенац на Вимблдону.

Ђоковић је призвао шампионске духове ове јесени, на дан када му је Надал отео врх светске листе. Да ли је договор са Борисом Бекером био окидач промена у глави и пре но што су почели са заједничким радом? Углавном, од тога дана није изгубио ни један меч, а добио је 26. И опет је избор деловао парадоксално: Ђоковићу је кључна титула на Ролан Гаросу, једина коју Немац није освајао, нити стизао до финала.

Коначно, овог месеца је и Роџер Федерер призвао свог члана ондашње шампионске тројке, Стефана Едберга. Обојици је Ролан Гарос најслабија тачка. Швајцарац је 2009. искористио повреду Надала за једину титулу из пет финала, а Швеђанину је једно финале највећи успех.

Сенке бивших шампиона стижу на тениске терене да нас подсете на пролазност. Пре нешто више од годину дана, Федерер се поново попео на врх светске листе, оборио рекорде и деловао као да истом лакоћом може дуго. Већ ове јесени је пао најниже у последњој деценији.

Пре четврт века, Чех, Немац и Швеђанин су били моћни, а амерички тенис није давао знаке живота. За само две године, ниоткуда су стигли Ченг, Агаси, Сампрас, Куријер... Све је кренуло испочетка.

И 2014. може да буде година великих промена. Од златног тријумвирата остаје само ривалитет Ђоковића и Надала, већ сада најдужи, а потенцијално и најзначајнији у историји тениса. Ваља уживати у сваком наредном дербију, почев од 40. Дошло је време да наш тенисер поравна тренутних 22:17, али и време представљања њихових будућих ривала. Предуго нема нових имена у врху, а најпре ће се појавити кроз пукотину коју за собом оставља Федерер.