Културњаци не очекују много од 2014.

БЕОГРАД – Култура у Србији у 2014. години можда добија више пара, али људи који се баве културом не очекују да ће то значити и неки значајан бољитак.

Из буџета је за културу у 2014. издвојено око 17 милијарди динара, уз планираних 620 милиона за заштиту фондова посвећених Првом светском рату али „културњаци” са којима је Танјуг разговарао не очекују битније промене.

„Више пара не значи нужно и више среће у култури”, каже Ана Јовановић, оснивач манифестација „Ноћ музеја” и „Фестивал науке”.

„Видим да је буџет за културу повећан и другачије распоређен, али не видим да су неке тешке процедуре промењене, не видим да је уведен систем евалуације и да је свима нама олакшано да се бавимо културом у 2014”, рекла је она.

Сви очекујемо да се отвори Народни музеј, али то је већ клише. Више од тога желим да људи који раде у музејима уведу други начин размишљања, други начин рада, да се окрену приватним иницијативама, да схватимо шта значи комерцијално, шта значи некомерцијално, да све што је бесплатно, није бесплатно, да коначно превазиђемо социјалистичке термине и поченемо да продајемо свој рад.

Мислим да људи из музеја морају да науче да размишљају мало другачије, то не значи да све мора да се промени, да ће морати суштински да мењају свој рад, али дефинитивно мора много тога да се комерцијализује, сматра Јовановић.

Оснивач Београдског фестивала игре Аја Јунг очекује да у 2014. постану важнији програми, уметност и култура, док се ауторка Јована Ристић нада да култура и уметност неће бити недоступне и незанимљиве већ квалитетне а приближене широј публици.

„Надам се и новим именима, младим људима. Ми имамо проблем са сценом где се цене људи који су дуго у нечему и имају године искуства али се заборавља да енергија младих треба да постоји и надам се да ће се они појавити и освежити сцену”, рекла је она.

Редитељка Тања Мандић Ригонат очекује да ће 2014. бити мрачна, немогућа, рестриктивна, непријатељска према стваралаштву и институцијама културе ако се законски не регулише и не заштити стваралаштво и кулура.

„Ако Министарство културе успе да заштити стваралаштво и културу, онда ће се и у том малом буџетском оквиру нешто стварати, јер није све у парама. Наравно да су потребне, али је битније каква је атмосфера, да ли је култура битна или небитна, да ли је уметник неко ко је вредан поштовања због свог дела или је то непријатељ зато што се за стваралаштво одвајају паре од пореских обвезника”, закључила је она.

Режисер Срдан Голубовић оценио је да су хаос и скандали обележили 2013. због чега је неопходно да се они који се баве културом у 2014. окрену едукацији људи и промоцији културе.

„Надам се да ћемо у 2014. почети да се бавимо едукацијом људи зашто је култура важна и зашто она није само концерт на Коларцу, флмски или позоришни фестивал. Култура није елитистичка ствар већ начин живота, како прелазимо улицу, како се понашамо у аутобусу, према комшијама...Култура је много шира ствар од елитистичке уметности”, рекао је он.

„Оно што видим као проблем друштва је потреба политичара да нам кажу да култура и образовање нису битни у земљи у којој се једва живи, али мислим да је то један потпуно супротан и погрешан начин размишљања јер необразовани, непросвећени, неедуковани људи чине један народ и друштво које нема перспективу”, сматра Голубовић. „Ми који се бавимо културом и уметношћу треба да станемо у фронт и покажемо зашто је култура важна”.