Кад би Едвард Сноуден био Рус

„Да је Сноуден Кинез или Рус одавно бисмо му дали политички азил”, изјавио је немачки посланик Бернард Риксингер за телевизију ЗДФ. Немачки политичар је вероватно нехотице једном реченицом прецизно дефинисао инструментализацију институције политичког азила који би требало да се гарантује политички прогоњеним особама, то јест политичким избеглицама. Истина је међутим да је узбуњивач Едвард Сноуден амерички држављанин, а односи Немачке и САД не трпе повишене тонове, па се цео скандал око прислушкивања савезника (укључујући и Меркелову) заташкава крајње деликатно. Ни трага величању Сноудена због откривања истине какво је у Берлину добио рецимо ослобођени олигарх Ходорковски. Напротив.

Према Женевској конвенцији о статусу избеглица коју је потписало 147 држава Сноуден би фактички могао слободно да одшета до надлежног службеника на било ком аеродрому у овим земљама и да се изјасни као политичка избеглица, што би требало да му гарантује безбедност од депортације у САД.

Клизав терен, међутим, предстоји већ на следећем кораку када држава која би евентуално желела да му пружи уточиште, разматра утемељеност његовог захтева. Да би се домогао статуса политичке избеглице, Сноуден би морао да докаже да би се у случају повратка у САД суочио са нефер суђењем и казном несразмерном делу за које се терети. Речју, да би у Америци био изложен прогону уместо правичном поступку. Саме формулације су довољно тешке, па се не може рећи да влада отимање око њихове употребе, јер би оно јасно значило навлачење гнева Вашингтона.

Устаљена је шема по којој политичке избеглице долазе са друге стране. Пружање политичког азила у Америци и другим западним демократијама дисидентима који хрле из Русије, Кине, Бурме, Балкана општеприхваћен је модел, док промена смера изазива узнемирење духова на Западу.

Едвард Сноуден није само обелоданио податке о америчком шпијунском Франкенштајну који једе и своје грађане. Он је као несуђени политички избеглица још једном подсетио да право и правда нису једнаки.

Д. В.