Ђоковић на путу за вечност

 Од извештача „Журнала”

Мелбурн – Пит Сам прас и Роџер Федерер су освојили Вимблдон по седам пута, Рафаел Надал је са Ролан Гароса однео осам пехара, Џими Конорс је на Ју-Ес опену био најбољи пет пута. Сви највећи тенисери света су бар на једном грен слему имали базу за највеће подвиге, бар на једном од четири највећа светска турнира, осећали су се као код куће.

За Новака Ђоковића то је Аустра- лијски опен. Када дође јануар и почне нова сезона, зна се да је куцнуо час срп- ског аса. Четири пута у последњих шест година пехар је одлазио за Београд. Новак је на Род Лејвер арени поста- вио темеље каријере великог шампи- она. На њој је освојио први грен слем пехар, то му је и једини од великих тур- нира на коме је узео више од једне ти- туле, ту је непобедив већ три године, а сада има шансу и да постане икона Аус- тралијског опена. Јер, нико откако је тенис 1968. пос- тао професионални спорт, није ос- војио овај турнир више од четири пута.

Ту статистику сада деле Андре Агаси, Роџер Федерер и Новак, али Србин има много веће шансе да се одвоји него Швајцарац. Зашто је граница из 1968. битна и зашто би Новакових пет титула данас имало много већу тежину од шест које је рекордер Рој Емерсон освојио шез- десетих?

Зато што је у то време тенис био по- дељен на неколицину врхунских про- фесионалаца који су играли за паре, али нису имали право учешћа на грен слемовима, и остатак белог каравана који су чинили аматери који или нису били позвани да играју за новац, или им је сјај највећих трофеја био изазов- нији.

Тако, на пример, у време када је Емерсон харао Аустралијским опе- ном, на њему није играо Род Лејвер, највећи шампион тог времена, јер је после великих тријумфа 1962. прешао у професионалце. Њему треба додати још неколико тада највећих асова па је јасно да је Емерсону пут до шест тро- феја био знатно лакши, него што је Ђо- ковићу данас у друштву Надала, Феде- рера, Марија и осталих.

Уосталом, чим је професионалцима 1968. дозвољен повратак на грен сле- мове, Емерсон више није освојио није- дан трофеј и та чињеница баца велику сенку на његових шест пехара. Зато Новак у наредне две недеље неће играти само за привилегију да буде проглашен за шампиона 2014, него за пола века професионалног те- ниса, а одатле ни вечност није далеко. Мало ли је? Главни разлог за Новакову доминан- тност у Аустралији је подлога која мак- симално одговара његовом стилу игре.

Бетон на Мелбурн парку је по мери аг- ресивних тенисера са основне линије као што је био и Агаси. Подлога има ви- сок одскок идеалан за ударце у пењању и контранападе, али нема брзину која би погодовала топовским серверима. Можда још важнија је чињеница да је од највећих фаворита, једини он 100 одсто спреман. Рафаел Надал је освојио Доху прошле недеље али није оставио утисак да је у врхунској форми. Пре тога је на егзибицији у Абу Дабију из- губио од Ферера. Шпанац је у Мелбур- ну освојио најмање грен слем титула, само једну. Енди Мари се још није пот- пуно припремио после дуге паузе због операције леђа. Откако се вратио на те- рен делује бледо, губи мечеве од ривала које је редовно побеђивао. У Мелбур- ну је изгубио три финала. Роџер Феде- рер је овде последњи пут тријумфовао 2010. Швајцарац је у 2014. ушао са Сте- фаном Едбергом као тренером, али је разочарао изгубивши финале у Бриз- бејну од ветерана Хјуита.

Хуан Мартин дел Потро никада у Мелбурну није отишао даље од четв- ртфинала. Ово му је најнеуспешнији од сва четири грен слема. Једноставно, подлога је преспора за његов стил. Жо- Вилфрид Цонга је уз водећу четворку једини који је играо финале у Мел- бурну.

Поражен је 2008. од Ђоковића. Прошле јесени је морао да паузира због повреде и још није у топ форми. Новак Ђоковић је непоражен од септембра, има 24 узастопне победе и четири освојена турнира заредом (Пекинг, Шангај, Париз и Мастерс). Нову сезону је почео супериорним ос- вајањем егзбиције у Абу Дабију.

Војин Величковић