Рукомет се враћа кући

 Данска је постојбина рукомета, али је до сада само једном била домаћин великог такмичења рукометаша, које је угостила за Светско првенство 1978. године. Од данас до 26. јануара биће поприште 11. европског шампионата које ће посредством телевизије стићи у 175 земаља.

У осмом учешћу на континенталној смотри, Србија брани сребрну медаљу са оне одржане пре две године у нашој земљи, што је подухват чији се успешан исход не чини реалним и због тога што је наш тим у знатно јачој половини пирамиде. Тамо ће препреке на путу до две полуфиналне карте представљати пре свих екипе са подијума прошлог олимпијског турнира: прваци Французи, вицешампиони Швеђани и „бронзани” Хрвати.

На листама шанси водећих европских кладионица испред су и Пољаци, против којих српски састав сутра у Архусу игра први меч Ц групе. Према истим експертима за прогнозе, екипа селектора Владана Матића је седма у реду претендената на врх, на чијем су челу браниоци титуле Данци и планетарни владари Шпанци. На старту, императив за Србију је једно од прва три места у групи у којој ће Руси бити ривали у среду, а Французи у петак.

Шампионат се одржава у четири града: престоница Копенхаген и Алборг ће део позорнице бити само за први круг, други највећи град у држави Архус са двораном капацитета 5.000 места и у следећој фази, а Хернинг (14.000) од почетка до краја надметања у земљи са 5,6 милиона становника, од којих је 150.000 регистрованих играча рукомета. У складу са значајем овог спорта за Данце, слоган Шампионата је „Рукомет у срцу”, па је и маскота добила облик срца и име „Харти” .

Код куће ће селекторску каријеру завршити легендарни дански стратег Улрик Вилбек (55), који ће покушати да дође до своје 13. медаље, а седме златне са великих такмичења у мушкој и женској конкуренцији (наследник Исланђанин Гудмундур Гудмундсон из Рајн Некар Левена). Стручњак који се на тренерским почецима знањем напајао изучавајући рукометну школу СФР Југославије, као једини проблем има изостанак 211 сантиметара високог Николаја Маркусена због повреде, тако да ће на левом беку водећег аса Микела Хансена одмењивати неколицина играча. Један од њих је 22-годишњи средњи бек Кила Расмус Лауге, којем би распоред могао да помогне да се врати у форму после вишемесечне паузе.

Данци желе и да се реванширају Шпанцима за дебакл код њих у финалу Светског првенства пре годину дана, док се „црвена фурија”  нада свом првом европском „злату”, мада више тога није као лане. До промене је дошло на кормилу, које је од Валера Ривере преузео Маноло Кадењас, иза којег су иначе три деценије искуства, а на терену неће бити голмана Арпада Штербика који је оперисао колено, Алберта Ентрериоса због повлачења и несуђеног дебитанта Алекса Душебајева, којег је отписала повреда руке пре неколико дана. Сада је ту, прошле године одсутно, лево крило Кристијан Угалде.

Било би збиља чудо да Данска и Шпанија не виде полуфинале, имајући у виду и да су у њиховом делу турнира Мађарска без прве звезде Ласла Нађа због повреде, пре две године пета Македонија која је из истог разлога остала без двојице левих бекова Наумчета Мојсовског и Филипа Лазарова и Исланд ослабљен неиграњем носиоца Александера Петерсона.

Недаће са повредама нису заобишле ни Француску која је дошла са само једним леворуким играчем на позицији десног бека. Без Жила и Барашеа, са првим голманом Омејером и капитеном Фернандезом који се још опорављају од повреда, и лидер „триколора” Никола Карабатић испред свог тима ставља Хрватску. Хрвати верују да могу до јединог „злата” које им недостаје (имају два олимпијска и светско), а хендикеп им је губитак Лацковића којег је селектор Голужа изоставио проценивши да због проблема са коленом није спреман за највиши ниво игре. Да ли ће бити настављен бар низ од пет узастопних продора међу четири у Европи (два финала), највише зависи од новог лидера Домагоја Дувњака (25), због чијих партија на средњем беку више нико и не прича о Ивану Балићу, којег није било ни у Шпанији.

Шведска такође није комплетна, будући да је повреда оставила без голгетера Кима Андерсона.

За Србију, полуфинале би било за радовање...

Г. Ковачевић