Обрачун пчелара са фалсификаторима меда

После вишегодишње борбе са фалсификатима меда, домаћи пчелари на добром су путу да се већ ове године изборе са нелојалном конкуренцијом. Док краја 2014. године на тржишту ће се у продаји наћи домаћи мед пакован у препознатљиве универзалне стаклене тегле, што ће купцима гарантовати безбедност и квалитет, а све ово део је пројекта Савеза пчеларских организација Србије који финансира Европска унија. 

– Потрошачи ће коначно имати апсолутни увид у све сегменте производње и паковања овог меда. Циљ је да и домаћи купци конзумирају мед из Србије, а не кукурузни сируп или друге фалсификате овог производа, као што је сада случај. Српски пчелари су се коначно организовали. СПОС је радио на овом пројекту више година, а интензивно последњих годину дана, каже Родољуб Живадиновић – председник СПОС-а.

Из средстава ЕУ финансираће се калупи за теглу, израда 100.000 тегли, етикета и пласман 100 тона меда на тржиште. Пројекат финансира и добар део анализа меда, обуку пчелара у наведених пет општина о доброј пчеларској пракси, обуку о органској производњи меда, израду промотивног материјала, летака.

– Пројекат траје 18 месеци. У јануару ће бити расписан тендер за израду калупа за теглу који може да направи 3.000.000 тегли (цена таквог калупа је око 32.000 евра), а затим иде тендер за избор стакларе која ће правити тегле. Ако све буде текло по плану, средином године већ тегла може бити готова, а онда иде примена добре пчеларске праксе, откуп меда и пласман на тржиште до краја 2014. године. Пројекат траје до краја фебруара 2015. године – објашњава наш саговорник.

Свака тегла имаће серијски број и потрошачи ће путем сајта бити информисани у који маркет и када су послате тегле са одговарајућим серијским бројевима, те ће могућност фалсификовања бити равна нули! 

– Анализе сваке туре (сваког лота) меда биће јавно објављиване на интернету, на сајту намењеном само нашем меду. Купили смо домен, али је још увек тајна трговачко име меда, док се не заштити – каже Живадиновић.

Он очекује да ће и инспекција боље радити убудуће, јер разлога за то има много. С обзиром на то да све више домаћег меда иде у извоз, онда се ствара мали вакуум на тржишту, што фалсификатори користе. Зато у СПОС-у и даље препоручују да се мед увек купује од познатог пчелара. 

Из Србије је 2012. извезено 2.967 тона меда, а за првих 11 месеци 2013. године чак 3.013 тона. С обзиром на то да се у децембру извози доста меда, може се очекивати да ће бити премашен извоз из претходне године. 

Пчелари кажу да оправдано сумњају да на тржишту и даље има меда који никада није видео пчеле. Количине фалсификованог меда смањене су после дугогодишњих акција и помоћи инспекције, али и даље га има и то је чиста обмана купаца истичу пчелари и објашњавају да је просечном купцу, па чак и искусним произвођачима јако је тешко да процене само одока да ли је мед прави или не.

Поуздане су само анализе, које би морале да буду чешће и организоване јер сумња и даље постоји. У основи већина фалсификата који се могу наћи на тржишту јесу глукозно-фруктозни сирупи који се добијају прерадом кукуруза. Такав кукурузни сируп има практично исту густину као мед, што онемогућава купцу да препозна разлику. Сам по себи такав производ нема апсолутно никакав мирис, али му се додају ароме које опонашају арому меда. Оно што је карактеристично и што може купца да упозори на плагијат јесте цена, јер су такви производи често јефтинији чак и од шећера. Најсигурније је, свакако, куповати од познатих пчелара.