Неефикасност или нешто друго

Заиста, крајњи је моменат да озбиљно размотримо будућност Србије у реалним оквирима великих и малих сила Европе. У потпуности се слажем са бригом Николе Јовановића исказаном у тексту, али се не слажем с оценом да је неефикасност највећа слабост Србије, то јест разлог за њено садашње посртање.

Најпре, о препознавању развојних проблема, које, према оцени аутора, недостаје у Србији. Напротив, проблеми су увелико препознати, истакнути и темељно анализирани у многобројним стратегијама и просторно-развојним плановима на државном, регионалном и локалном нивоу. Тако елаборирани, утврђени су одговарајућим одлукама извршних органа и скупштина. Као руководилац израде Просторног плана Србије 2010–2020, утврђеног Законом о Просторном плану Републике Србије, Регионалног плана града Београда, Стратегије развоја града Београда 2010–2014–2020, и учесник у припреми других стратегија и планова, тврдим да су у свим овим документима истражени сви проблеми социјалног, економског и еколошког развоја, употребе ресурса, капиталних инвестиција у инфраструктуру итд. Утврђено је и од чега зависи развој, да би се у наставку понудила стручна и научнодоказана планска решења за будућност одређене територије.

Примера ради, у првој фази израде Просторног плана Републике Србије, научни тим од више од 100 највиђенијих доктора наука и универзитетских професора урадио је 40 научних експертиза о појединим кључним развојним темама, укључујући, пре свега, оцену стања. Приликом усвајања овог плана у Народној скупштини с немалим чуђењем је истакнут први случај да влада пред посланицима отворено и аргументовано указује на многобројне развојне проблеме и слабости Србије.

„Зачарани круг сиромаштва”, поменут у тексту, Никола Јовановић види у неефикасности уграђеној у државни апарат и националну економију. Моје дугогодишње искуство с плановима и стратегијама указује на нешто друго. У случају планова и стратегија (не)ефикасност би требало да се односи на очекиване постпланске активности ресорних органа владе, надлежних институција и других који су дужни, по закону и логици, да спроводе усвојене документе. Али, гле чуда, таквих активности нема ни у траговима после свега неколико месеци, поготово ако је дошло до избора нове владе! И поред тога што је утврђен законом, такву судбину је доживео и Просторни план Републике Србије. Уместо да се систематски спроводе многобројна изванредна и координирана планска решења или, ако је нужно, по истој процедури, мењају, владини органи и институције почињу волунтаристички да се баве неким новим, научно и стручно непровереним и међуресорно неусаглашеним идејама и пројектима. Тиме руше утврђен плански систем, уносе неред у развојне процесе, изазивају сукобе међу ресорима и, у крајњој мери, стварају непроцењиву штету за државу и њене конститутивне делове.

Уместо неефикасности, кључни проблем, дакле, видим у несистематичности, површности и, пре свега, у неодговорности државних органа према будућности, за коју никоме неће поднети рачун. Поменути примери у Јовановићевом тексту то најбоље илуструју. И проблеме лука на Дунаву, фамозног пловног канала Моравом до Егејског мора (!), рационалности употребе ресурса, енергетских снага и слабости, транспортне инфраструктуре, дунавског коридора, и друге, изванредно је елаборирао велики тим врхунских експерата Србије. Похвале су стигле и из Србије и Европе, али је све нетом заборављено као да није ни рађено. Латинска мудрост нас при том упозорава: plusactumquamscriptumvalet(више вреди урађено него написано). Због тога, слободан сам да оценим да се не ради о неефикасности, нити о лошој намери или политичкој игноранцији, већ о иманентној особини несистематичности, површности и немару према урађеном, вредном или чак законски утврђеном. Погледајмо око себе и за тили час ћемо се уверити у ову поразну слабост народа Србије, односно, на другој страни, у тајну успеха оних народа који, будући темељни, систематични и одговорни пред собом и пред будућим генерацијама, превасходно поштују и континуирано спроводе оно што њихова научна и стручна елита оцени и плански предложи као ваљано.

Професор универзитета, руководилац Просторног плана Србије 2010–2020.