На вратима неке уније

Колико квадратних метара или километара има предсобље Европске уније? Јер, ако је веровати локалним лидерима и европским пријатељима, Србија је у то предсобље ушла одавно, пре једне деценије, али ће, изгледа, тек за неколико година доћи до врата ЕУ. За тај неистражени социолошки феномен, у којем су грађани опредељени за ЕУ али изгледа не верују превише када слушају лицитирања о уласку у то обећано друштво, криви су лидери који су, без икаквих дилема или нелагодности, најављивали и обећавали да Србија може да постане пуноправан члан 2004, 2007. или 2014. године.

Занимљиво је да су српски поличари ваљда једини у Европи који су јавно обећавали својим бирачима да се читав процес, од кандидатуре до чланства, може обавити за један мандат јер су им спин доктори објаснили да се изборна обећања на Балкану никада не проверавају. – Само нас изаберите и оборићемо све рекорде овог света.

Можда се и зато са извесном резервом дочекује сутрашњи почетак преговора између ЕУ и Србије, иако је реч о великом датуму, који не може да добије атрибут преломног или кључног јер се, после 5. октобра, Осме седнице или Дејтонског споразума, створила извесна одбојност према великим догађајима или датумима у Србији.

Брисел и даље изазов 

Али када сутра у Бриселу највиши српски званичници почну преговоре с ЕУ, то ће означити да је Србија кренула на велики пут. То никако не значи да то с тог пута нема повратка, али значи да се за десетак година великих демократских расправа није појавила ниједна друга политичка варијанта, коју би подржали и бирачи у Србији и која види Србију ван ЕУ. Европски званичници ће вам благо покровитељски рећи да је и сама ЕУ прешла велики пут, од времена када је основана као Европска у заједница за угаљ и челик до тренутка када ЕУ има пола милијарди становника и највећи друштвени приход на свету, али тај пут је тешко поредити с путем кроз који пролази Србија, од које се очекује да буде инспиратор регионалне стабилности иако читав регион изгледа као добро чуван и климатизован магацин националних нетрпељивости и државних спорова. На самом почетку пута ка ЕУ, већина стручњака ће се позивати на случај Словачке, која је иначе омиљен пример економских реформиста јер су успели да привуку највише инвеститора, али не треба заборавити ни на случај Македоније која је добила кандидатуру крајем 2005, после потписивања Охридског споразума, али није превише одмакла у тим интеграцијама. То, међутим, не значи да је Македонија изгубила жељу да се интегрише у ЕУ, већ се догодило управо обрнуто – да сама ЕУ није добро увидела какву корист има од Македоније.

Најновије истраживање јавног мњења, које је у новембру спровео Еуробарометар, показује да су грађани Србије мање наклоњени ЕУ него почетком 2013. и да су, од свих земаља кандидата, само грађани Исланда мање наклоњени европским интеграцијама. Према том истраживању које је ове недеље објавио портал Еуроактив, 36 одсто грађана мисли да би приступање ЕУ било добра ствар, 25 одсто се противи уласку у ЕУ, док има највише оних који су неодлучни или нису желели да одговоре на питање.

У српској политичкој елити је већ постигнут консензус око ЕУ, јер се само једна странка, ДСС, противи уласку у ЕУ, али и међу гласачима других странака има солидан број евроскептика или агностика. У том стању, чудне политичке подељености и искреног очекивања да ће 13 година после демократских промена Србија, ипак, ући у озбиљан и обавезујући савез са ЕУ, „Политика” је питала своје сараднике и колумнисте где виде Србију 2020. године.

Батић Бачевић 

------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Једно је сигурно: Србија ће 2020. године бити старија за шест година.

• Поједини политички и економски аналитичари не излазе у јавност без консултације с кристалном куглом.

• Те године улазимо у Европску унију и у њој почиње југословенски сценарио.

• До 2020. године Вучић ће похапсити све криминалце и тајкуне, а онда Србија неће више личити на себе.

• За остале пензионере не знам, али уже руководство ПУПС-а ће преживети овај период.

• Што се Кркобабића тиче, време ће бити пред њим.

• Хулигани ће се бранити са слободе, јер ће још бити малолетни.

• У 2020. години таблоиди ће писати само истину, а лаж ће бити привилегија само државних новина.

• Шта ако 2020. годину прескочимо као 6. октобар?!

Драгутин Минић