Петровић може да заблиста у Сочију

Шампион Зимске универзијаде у два спорта Миланко Петровић учествоваће и на 22. зимским олимпијским играма у два спорта – биатлону и крос кантрију, а пре одласка у Сочи очекује га Европско првенство у чешком Новом Месту. Тренутно се припрема у Словенији на Покљуки заједно са тренером Тихомиром Милосављевићем – о сопственом трошку.

Пожалио се тренер Милосављевић да његов пулен нема подршку Биатлон и Скијашког савеза Србије у завршници припрема за Олимпијске игре (тренер је никад није ни имао) и да није средстава и стипендије Олимпијског комитета Србије и скромне зараде на такмичењима не би ни могао да се добро припреми.

Баш та подршка Олимпијског комитета „крива” је за Петровићев спортски напредак и излазак из анонимности тврди Александар Миленковић, једини наш олимпијац у три спорта – бициклизму и, као и Петровић, у биатлону и крос кантрију. Уосталом и Петровић је освајао медаље на првенствима Србије у бициклизму...

– Мислим да наша јавност није разумела значај Миланкових резултата и пласмана. Две победе на Универзијаду и поготово 10 освојених ФИС бодова у крос кантрију су врхунски резултати који су изненадили светске стручњаке. О томе сви говоре и сада Миланка и најбољи такмичари гледају другим очима – каже Александар Миленковић, тренутно тренер нордијаца Чилеа.

Миленковић је прошле године, после пада и тешке повреде на бициклистичкој трци, дао оставку на место селектора наших биатлонаца, па је Петровићеву каријеру пратио од привих дана.

– Миланко је прави бисер нашег спорта, изникао у малој средини, без готово икаквих услова за бављење врхунским спортом. Почео је као тркач на скијама, а затим се пребацио на биатлон. Талентован је за оба спорта, али та одлука му је била права, јер су наши биатлонци у то време имали подршку светске федерације, а тркачи нису имали подршку Међународне скијашке федерације. После Олимпијских игара у Ванкуверу, на којима је Миланко заузео 81. и 87. место направили смо план за овај олимпијски циклус и планирали пласман међу 60 најбољих. Тај план више не вреди. Миланко је способан за много више.

Фактор, који је погурао нашег најбољег биатлонца и нордијца преко плана, било је улагање Олимпијског комитета Србије.

– Петровић се нашао у олимпијским програмима и то је било јако значајно, као и његова одлука да све што добија улаже у свој развој и то тако да обезбеди што обимнији програм.

Наравно, значајан удео у његовом напретку има и тренер Милосављевић.

– Милосављевић очигледно има добар систем рада. У међувремену је завршио и вишу струковну школу, напредује као тренер и има Миланково поверење, али нажалост не и матичних савеза који не могу или не желе да издвоје новац за његов рад. А он обавља посао читавог тима стручњака које имају биатлонци и тркачи из других земаља. Свака репрезентација која држи до себе има пет људи који брину само о „мажи” за скије, јер је то јако важан сегмент ових спортова. Очигледно је Милосављевић проникнуо и те тајне.

Миленковића не брину и лоши резултати у пуцању које је Петровић недавно имао на Светском купу.

– То је све ствар искуства. Вероватно је за време припреме дувао ветар и Миланко је наместио пушку за такве услове, а за време такмичења ветра није било. Сигурно је све метке испуцао у исту тачку, али поред центра. Миланко може да добрим скијањем надокнади промашај или два, а ако у Сочију буде максимално прецизан може још једном да нас обрадује врхунским резултатом.

Они за које је успех само медаља разочараће се Миленковићевом прогнозом, а они који знају да је трчање на скијама, поготово у комбинацији са стрељаштвом, један од најтежих спортова и уз то технички захтеван, биће задовољни:

– Уверен сам да Петровић може да се пласира међу 30 најбољих, у конкуренцији деведесетак најбољих такмичара света. То сасвим реално, али гајим наду да би, ако му се све склопи како треба, могао да се пласира и међу 10 најбољих. Има трчање за то...

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Шампион – без државне стипендије

Миланко Петровић, како каже Александар Миленковић, сада дише за врат најбољим светским биатлонцима и тркачима на скијама, а нема никакав статус у нашем спорту.

– Наш репрезентативац, универзитетски шампион у два спорта нема стипендију од државе, чак ни најнижу коју добијају спортисти савезног разреда. То је велики проблем. Постиже врхунске резултате, а то му се не враће. Ни девето место на Европском првенству му није признато, а за то би морао да добије статус спортисте међународног разреда. Да сам министар спорта дао бих му стипендију. Баш сада, пред Игре у Сочију. То би му у психолошком погледу много значило – уверен је Миленковић.