Честитке „Политици” и даље стижу

У времену када се успеси, важни догађаји или верски празници честитају ес-ем-есовима или статусима и „лајковима” на „Фејсбуку”, 110 година од оснивања „Политике” честитали су нам многи и три дана после рођендана. Најлепше жеље исказивали су читаоци, пословни партнери и оглашивачи, разне компаније, државни званичници, амбасадори, бивше колеге...

Поздрави и лепе речи, као и поруке које обавезују да не одустанемо од објективности стизали су класичним писмима, оним у електронској форми, телеграмима. Телефон на који се 25. јануара у нашој редакцији јављала дежурна секретарица Снежана Станојевић усијао се од позива читалаца из разних крајева земље и иностранства.

У нашем „празничном” броју од суботе, пригодним огласима више од 25 компанија, удружења и институције честитале су рођендан „Политици”. Међу њима, многи котирани на високим позицијама успешности у области банкарства, привреде, електронике, туризма...

Овом приликом редакција „Политике” захваљује свима.

Поједини оглашивачи су указали да и они у овој години славе јубилеје, други су поручили да значајно утичемо на медијску слику Србије, трећи да се за њих зна захваљујући текстовима на нашим страницама. Како истичу наше колеге из службе Продаја огласа, интересовање клијената да се нађу у рођенданском броју „Политике”, који је са додацима имао 110 страница, почело је још почетком јануара.

(Фото Ж. Јовановић)

Судећи по коментарима наших читалаца, слављенички број „Политике” чуваће се у многим личним архивама. За оне читаоце који, можда, нису успели да купе број поводом 110 година од почетка излажења, редакција „Политике” потрудиће се да им обезбеди примерак.

А. Ц.

----------------------------------------------

„Марш на Дрину”: од Биничког до „Шедоуза”

Својеврсну музичку честитку на почетку свечаног концерта у Београдској филхармонији у суботу увече уприличи су гудачи одсвиравши познате тактове нумере „Срећан рођендан” у неколико верзија – у духу Баха, Моцарта, џеза... Концерт је завршен звуцима чувене композиције „Марш на Дрину” Станислава Биничког, корачнице настале 1914, као посвета победи српске војске на Церу. 

Према последњим сазнањима, Бинички је „Марш на Дрину” написао у Ваљеву. Претпоставља се да је композитор био инспирисан херојством пуковника Миливоја Стојановића Брке који је погинуо у Церској бици.

Ова композиција је позната и ван граница Србије. Када је Иво Андрић добио Нобелову награду, скандинавски издавачи заинтересовали су се за овo музичко дело које је потом извођено у најразличитијим аранжманима. „Марш на Дрину” нашао се и на репертоару „Смака”, „Лајбаха”, Џонија Штулића, али и „Шедоуза”.

Када је прошле године хор „Вива вокс” извео „Марш на Дрину” у Уједињеним нацијама, Асошијетед прес и „Њујорк тајмс” објавили су да се портпарол генералног секретара УН „извинио” због тога што је Бан Ки Мун, стојећи уз тадашњег председника Генералне скупштине Вука Јеремића, организатора ове приредбе, аплаудирао извођачима и мелодији (изведеној без текста) „Марш на Дрину”.

Полемички тонови у вези са овом композицијом, везани су и за ратове деведесетих на просторима бивше Југославије, када је ова песма „прочитана” као симбол „великосрпске агресије”.

Р. С.

----------------------------------------------

Престолонаследник честитка

Дневни лист „Политика” су новине које су стрпљивим и марљивим радом дугим 110 година стекле велико поверење многобројних читалаца. Јубилеј који „Политика” обележава значајан је у европским размерама и представља велики догађај у историји једног народа.

Желим вам да у наредним деценијама освајате високе циљеве, промовишући слободу штампе, износећи добар глас о људима који читају „Политику” и о којима „Политика” пише. Сигуран сам да ћете и даље тежити објективном информисању држећи се своје традиције.

Њ. К. В престолонаследник Александар Други