Лов на благо које су украли нацисти

Истражитељи уметнина још увек широм света трагају за делима отетим за време нацистичке владавине, али им посао није лак, јер се за многа дела већ сматра да су неповратно нестала, а и евиденција је мањкава, јавља Дојче веле.

То занимање донедавно је било релативно непознато широј јавности. Али научници који се баве пореклом уметничких дела преко ноћи су постали познати након што је у стану немачког пензионера и потомка познате породице трговаца уметнинама Корнелијуса Гурлита пронађен велики број уметничких дела за које се веровало да су нестала током националсоцијалистичке владавине.

На конгресу „истраживача уметнина” одржаном ових дана у Келну, припадници тог уског круга специјалиста расправљали су о томе како да се у будућности избегну случајеви попут Гурлитовог. Општи је утисак учесника конгреса да су стручњаци након Другог светског рата пропустили да се озбиљније ухвате у коштац са тим мрачним поглављем немачке историје.

Сматрало се да су многа дела која поседује породица Гурлит изгубљена или нису уопште била каталогизирана.

„Само у случају да се музеји, наука, трговци и колекционари заједнички потруде да расветле прошлост, биће постигнут успех на том пољу”, сматра стручњак за утврђивање порекла уметнина Клеменс Тусен.

У случају Гурлит, ради се о око 450 уметничких дела за која се сумња да спадају у категорију опљачканих уметнина које су током периода националсоцијализма, под срамним условима, била откупљивана од правих власника (углавном јеврејског порекла) и продавана галеријама или трговцима.

Многи, попут новинара и стручњака за украдену уметност Штефана Колдехофа, предлажу оснивање фондације из чијег фонда би се уплаћивала обештећења оштећеним наследницима.

Историчар уметности Тусен апелује на колективну одговорност Немаца. „На крају крајева, сви смо ми синови или унуци починилаца”, каже тај стручњак.

Управо је он прошле године био уплетан у један случај који је у суседној Холандији месецима био у медијима. На откривању оставштине јеврејског трговца уметнинама Жака Годштикера, Тусен је радио више од једне деценије.

Годштикер је, заједно са својом породицом, 1940. успео да се укрца у један од последњих бродова за САД. Међутим, у Холандији је оставио свеску у којој је био списак свих 1.113 дела која је морао да остави. За касније „детективе” то је била срећна околност. Захваљујући том прецизном списку, наследницима породице враћено је више од половине уметнина. Један од лидера Хитлерове Немачке, Херман Геринг запленио је добар део Годштикерових уметнина и почетком четрдесетих их продао преко немачких галериста.

Стручњаци траже и промене немачких закона. У САД се, на пример, поништава продаја уметнина за које се докаже да су украдена. У Немачкој, напротив, украдене слике већ након десет година могу слободно да се продају ако продавац тврди да није знао да су украдене. У подстицању јавности можда ће помоћи Холивуд. На предстојећем Берлиналу (6–16. 2) премијерно ће бити приказан филм „Операција: Чувари наслеђа” (Монументс Мен) у режији Џорџа Клунија који се бави спасавањем украдених уметнина пред крај Другог светског рата.

Танјуг