Скринирање скрининга

Срећа је што „Политика“ спремно прихвата своју улогу националне институције, па о језику брине чак и више од оних који су за то бар формално најпозванији. Тај сироти језик, мање чуван и нормиран од свих изданака који су, било вештачки било спонтано, из њега проистекли, изложен је погубним насртајима мало образованих, претенциозних, помодарству склоних појединаца. У томе предњаче политичари и бирократе задужене за писање закона.

Министар који нам је обећавао корист од 1.000 евра по особи касније је почео да говори о бенефиту као повољности која се, ваљда, квалитативно разликује од „просте“ користи, профанисане управо његовом заслугом. Јединица за имплементацију пројекта реконструкције клиничких центара годинама је узалуд постојала без икаквих резултата, а да је неко од два туцета запослених обавештен да имплементација значи примену, можда би и заслужио плату. Њихове колеге из центара за фармаковигиланцу изненадиле би се када би чуле да им се „отмено“ назван посао у преводу своди на фармаколошку будност или позорност. Таквих примера је безброј.

У прошлости смо имали образоване и умне стручњаке, инжењере и лекаре, који су по повратку са студија из иностранства стварали читаву терминологију из својих области. Да нису, воз бисмо данас звали цуг, а слепо црево блинддарм.

Сада се у „Политици“ поставља питање „Како скрининг постаје српска реч“? Неки предлажу да се скрининг прихвати, али само „као ужи политички термин“. Нажалост, та помало рогобатна реч давно је прихваћена, и то у медицини. Пре више од три деценије предлагао ми је познати сарајевски епидемиолог Јаша Гаон да студентима предајемо о решетању или прочешљавању. Одговорио сам му да је касно, јер су сви већ говорили о скринингу рака дојке, туберкулозе итд., а ни понуђена два решења нису звучала обећавајуће.

Штета је што се тада нисмо сетили израза пробир који су у међувремену почели да користе Хрвати. Та успешно нађена реч савршено одговара суштини медицинског скрининга, као прелиминарног издвајања могуће оболелих од осталих испитаника (тек потом, бар теоретски, следи дијагностика).

Наравно, то се односи на медицину, јер у приступању ЕУ нема пробирљивости, већ беспоговорног прихватања. Отуда логично звучи предлог да се голгота кроз коју ћемо пролазити на путу за Европу назове провера(вање), јер је то блиско суштини целог процеса.

Једно је савршено јасно: скрининг у медицини и политици битно се разликују. Скрининг је у медицини већ устаљен термин, односи се на појединце и има карактер добровољности, засноване на појединачној одлуци сваког испитаника. У политици се тај појам тек прихвата (укорениће се уколико му се хитро не нађе замена), примењује се на целу земљу и њено законодавство, а добровољност је врло условна, јер више личи на улазак у свемирски брод него у трамвај с многобројним успутним станицама.

Иза оба скрининга је иста етимологија. Последњих стотинак година има се у виду вертикална површина на коју се пројектује слика, тј. филмско платно. И порука је иста: све се јасно види, било здравствено стање појединаца било портрет устројства државе.

А терминолошко решење за политички скрининг наметнуће политичари. Једино питање јесте да ли ће хтети да размишљају или „требају да одмарају“.

Професор универзитета