Вреди инвестирати у Србију

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), највећи институционални инвеститор у овом делу Старог континента, има велико поверење у економски потенцијал Србије и  европску будућност наше земље, јуче је у Београду истакао Жан Лемијер, председник ЕБРД-а, у ексклузивном разговору за "Политику". Председник банке која је од 2001. године инвестирала готово 1,1 милијарду евра у 69 пројеката код нас, господин Лемијер је јуче започео тродневну посету Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, са циљем да истражи како би ЕБРД могла да подстакне нови инвестициони циклус у ове три државе.

Најпривлачнији сектори српске привреде за инвестиције, ризици улагања код нас, темпо приватизације и значај развоја енергетског сектора биле су главне теме јучерашњег разговора "Политике " са г. Лемијером.

– О Србији данас имамо позитивно мишљење, разлози за то су  бројни, али бих два посебно издвојио. Србија након поприлично времена има владу са јасном визијом развоја и постиже напредак у односима са Европском унијом. Тај "дует" фактора има изузетан значај за активности ЕБРД-а. Нарочито зато што ми будућност Србије свакако видимо у њеној блиској повезаности са Европом, у ослобађању потенцијала за даљи и још снажнији економски раст, за лепезу нових послова и пројеката. За даље снажење српске економије неопходно је ојачати конкурентност овдашње привреде. Јачање приватног сектора и  банкарства, улагања у развој инфраструктуре и подстицаји привредном развоју локалних самоуправа заокружују, према нашем мишљењу, квартет приоритетних сектора инвестиција – нагласио је Лемијер.

Снажење приватног сектора, по његовим речима, несумњиво је најважнији фактор за јачање конкурентности српске привреде. ЕБРД је свакако спреман да одобри нове кредите за развој приватног сектора у Србији, развој инфраструктуре, подстицаје финансирању компанија, индустрије, терцијарних делатности...

– Са друге стране, банкарски сектор у Србији послује веома добро. ЕБРД је спреман за веће ризике у том сектору овде, на пример око докапитализације банака у којима већ поседујемо удео и које добро послују. У разговорима са званичним Београдом  приватизација ће бити значајна тема: то је деликатна област где постоје различита мишљења, али је свакако од ванредног значаја. У том светлу поједини сектори, на пример енергетика, и без великих отварања привлаче додатни капитал. Србија је земља са врло високом стопом економског раста и, као и друге сличне земље, исказује велику потребу за обезбеђењем сигурног прилива покретачке енергије и даљим развојем инфраструктуре да постигне већи степен интеграције у европске привредне токове – сматра г. Лемијер.

У домену привредног јачања локалних самоуправа, Жан Лемијер верује да би било значајно да Србија усаврши законске оквире који би омогућили инвеститорима повезивање са општинским и регионалним самоуправама.

Београд је важан, али су улагања у унутрашњости земље такође од стратешког значаја, сматра г. Лемијер.

На годишњем самиту ЕБРД-а, пре две године у Лондону, водећи европски инвеститори најавили су кредите за неколико пројеката у домену инфраструктуре у Србији (оправка  "Газеле" у Београду, реконструкције низа других мостова у Србији, улагања у овдашњу железницу, додатно оспособљавање Дунава за пловидбу...). Господин Лемијер је изложио визију нове фазе рада ЕБРД-а у југоисточној Европи и на Балкану, истичући између осталог да та банка узима у обзир могуће "веће ризике" у новонајављеним подухватима.

Да ли је за ЕБРД Србија ризичнија за нове подухвате од, рецимо, Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније или Црне Горе, питала је "Политика" г. Лемијера.

– Инвеститори се увек и свуда питају какав је негде потенцијал за економски раст и постоји ли политички ризик за улагања? ЕБРД је спреман за "ризике Балкана" и ризике пословања у Србији. Прво јер у Србији постоји изузетан потенцијал за привредни раст. Што се политичког ризика тиче, инвеститори на цео овај регион данас гледају далеко повољније него пре неку годину. Наравно, у целини, главно питање је шта ће бити са Косовом, вели Лемијер.

Шта Ви мислите, шта ће бити са Косовом?

– Не знам, јер ја нисам међу надлежнима за то питање. Инвеститори не морају да имају јасну идеју шта је исход, оно што их занима је постоји ли процес за решавање таквих питања и да ли се процес решавања креће и на који начин. Да, ми у ЕБРД-у смо спремни да прихватимо ризике рада у Србији и са Србијом – истакао је Жан Лемијер.

Да ли у региону има много корупције, питали смо, на крају разговора, председника ЕБРД.

– Нажалост, корупција је изузетно присутна на различитим нивоима и различите је снаге од земље до земље. То је велика тема која захтева креативну борбу – закључио је Жан Лемијер.

--------------------------------------------------------------------------

Подршка развојним пројектима

Делегација Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) потврдила је јуче у разговорима са српским званичницима, спремност да подржи велике развојне пројекте у Србији, уз услов да се за њих примењује униформно правило транспарентности, јавиле су агенције.

Председник ЕБРД-а Жан Лемијер је, у сусрету са председником Србије Борисом Тадићем, подржао настојање да се у нашој земљи убрза развој инфраструктуре, кроз модернизацију путева (посебно завршетак деонице Београд–Ниш), али и железнице, општинске инфраструктуре, као и довршетак путног коридора 10: део од Лесковца до македонске границе, и правац Ниш–Димитровград. У разговору Лемијера са министром финансија Мирком Цветковићем постигнут је конкретан договор да се преговори око финансирања реконструкције моста "Газела" од стране ЕБРД у износу од 25 милиона евра наставе у што краћем року.

Лемијер је са саветником српског премијера Миланом Париводићем разговарао и о конкретним системским реформама које су важне за развој српске привреде, а које ће подржати ЕБРД. Он је нагласио да ће ЕБРД, између осталог, подржати својинску консолидацију, ново запошљавање у Србији, пројекте у области дистрибуције и штедње, снабдевања водом, третирања отпада и транспорта. Париводић је истакао да је ЕБРД спреман да подржи и унапређење тржишта хартија од вредности, оснажење и усавршавање рада Београдске берзе.

Т. В.