Нова антологија светске приче

Наши познати преводиоци Аријана Божовић и Боривоје Герзић приредили су антологију светске приче „Куле, градови. Мајстори кратке прозе од Гогоља до Фостера Воласа”, која обухвата близу два века кратке приче и прати њене преображаје, а објавили су је као самостално издање.

Ова књига представља леп позив на читање, како је приметио проф. др Александар Јерков, поседује историјску дубину јер је од Гогољеве приче, из 1836. године, до приче Фостера Воласа, из 2004. године, прошло 170 година. Јерков је додао да избор садржи и значајну листу прича женских аутора. У овом издању заступљене су приче педесет три страна писца, ту су Едгар Алан По, Тургењев, Чехов, Џојс, Бабељ, Хемингвеј, Кафка, Борхес, Набоков, Кортасар, Апдајк, Буковски, Хандке, Бернхард, Макјуан, …али и четири српска писца – Андрић, Киш, Албахари и Басара.

Приче су преведене са једанаест језика, у чему је учествовало тридесет шест преводилаца и представљени су аутори из осамнаест земаља. Десет прича први пут је објављено на српском језику, то су кратке прозе Роберта Луиса Стивенсона, Кетрин Менсфилд, Фокнера, Апдајка, Ијана Макјуана, Алис Манро, Хавијера Маријаса, Вилијама Тревора, Доналда Бартелмија, Анџеле Картер. На више од 500 страница читалац има могућност да добије и додатне информације о писцима, времену у којем су приче написане, животним добима у којима су аутори приче написали, где су приче биле први пут објављене и под којим насловима. Тако сазнајемо да је аутор, који је најмлађи објавио своју причу, Томас Пинчон, имао 22 године када је штампана његова проза „Смрт и милост у Бечу” 1959, а најстарији је Лав Толстој. Он је имао 77 година када је његова прича „Аљоша Лонац” објављена 1911. године. Гогољ и По рођени су исте године, 1809, а најмлађи, Дејвид Фостер Волас, век и по касније, 1962. године.

Према речима приређивача Аријане Божовић и Боривоја Герзића, Едгар Алан По, Чехов и Тургењев појављују се међу корицама ове књиге као ликови у причама Газданова, Карвера и Барнса.

„Код Сингера и Апдајка помињу се стварни, историјски Кафка и Бекет. Дорис Лесинг исписује омаж Бабељу, док у Басариној причи начас затрепери дух Тургењевљевог среског лекара, у Андрићевој ’баук изопачености’ Е. А. Поа. Фокнерова вињета позива се на Хомера, Нови завет, Шекспира, Т. С. Елиота, а Фостер Волас одговара фикцијом на филозофски текст Ричарда Рортија. У насловима прича, Бернхард се враћа Монтењу, Куци Хофмансталу, док Пинчон и Маријас цитирају Шекспира”, део је предговора овом издању.

Приређивачи такође наглашавају да овај избор свесно садржи блажу доминацију англоамеричких аутора, и да им је у његовом остварењу подједнако помогло богато преводилачко и читалачко искуство, те специфичан књижевни укус.

„Циљ нам није био да преставимо националне књижевности, ишли смо за оним великанима који су утицали и даље утичу на друге писце. Неке приче први пут су преведене, али су и неке класичне кратке прозе поново преведене за ово издање. Много је писаца и прича којих смо се тешког срца одрекли, било због обима текстова, било због основног концепта збирке. И коначно, ма колико да смо се трудили да будемо непристрасни, овај избор је нужно и субјективан, поготово што је реч о два приређивача, па није нетачно рећи да би се под истим насловом могао саставити и сасвим другачији избор, заснован на другачијем књижевном укусу”, речи су приређивача .

М. В.