Носи заставу и снује успех

То што је Олимпијски комитет Србије поверио дужност „заставника” на свечаном отварању 22. зимских олимпијских игара у Сочију Миланку Петровићу, јасно указује да је 25-годишњи Сјеничанин наш најјачи адут за висок пласман, можда и историјски када су у питању спортисти из Србије, не само као репрезентативци Србије, већ и Југославије.

А који би то пласман могао да буде? За сада „рекорд” држи боб четворосед који је у Ванкуверу, на прошлим играма заузео 18. место, али у конкуренцији 25 посада. Сличну тежину има и 24. место Трифуна Живковића у уметничком клизању 2006. када је имао 29 ривала. у Поређењу с тим пласманима 27. место Мирјане Гранзов у слалому у Нагану 1998. у конкуренцији 57 скијашица је знатно „теже”, а исти пласман у истој дисциплини Марка Ђорђевића у Солт Лејк Ситију 2002. је, ипак, највреднији резултат јер се на старту нашло чак 48 слаломаша.

Миланко Петровић би, судећи по резултатима које је постигао ове сезоне, могао да их надмаши, а то што је на прошлим играма у Ванкуверу био тек 81. биатлонац у спринту на 10 км и претпоследњи, 87. на 20 км више се не може узети као репер за процену његових могућности.

Петровић ће у Сочију наступити у два спорта – у биатлону и крос кантрију. У оба је у децембру освојио златне медаље на Зимској универзиајди, а то су прве медаље за Србију у овим спортовима на неком великом такмичењу. Уочи одласка у Сочи на Европском првенству у биатлону освојио је 8. место у спринту, 14. на 20 км и 15. у потери, а у овој дисциплини заправо је изгубио медаљу, јер је у четвртом изласку на ватрену линију свих пет пута промашио мету...

– То ни сам себи не могу да објасним. Виша сила. Кад сам испуцао свих пет метака нисам знао ни да ли сам пуцао у мету за лежећи или стојећи став... Не знам шта се десило, јер у прве три серије сам одлично гађао и имао само два промашаја. Можда је притисак од могућности високог пласман утицао, можда од чланова Биатлон савеза Србије који као да су се трудили да ме деконцентришу уочи такмичења, пошто ми иначе нимало не помажу. Можда би неки психолог могао да ми објасни шта се десило – говорио је Петровић, уочи поласка авиона са нашом мисијом у Сочи.

Његов тренер Тихомир Милосављевић има слично мишљење:

– Знао је Миланко да је „у медаљи”. Сјајно је контролисао трку и успешно пратио Немца Дола, знао је и да је тркачки спремнији од њега, одлично је и пуцао када су водећи почели да промашују указала му се медаља. Вероватно је због тога свих пет хитаца по ветровитом времену испуцао у рекордном року – за 26 секунди. Пребрзо...

У Сочију конкуренција у биатлону биће још јача.

– Потпуно сам спреман и у Сочију ћу дати све од себе. Још кад би ме мало погледала срећа у пуцачком делу – искрен је Петровић.

– Миланко може да се равноправно носи с најбољима. Мислим да би сви требало да буду задовољни ако се пласира међу 30 најбољих биатлонаца. То нам је прво и био циљ, али нас двојица се надамо бољим пласманима. Најлепше би било кад би Миланко освојио медаљу, али сваки пласман међу 20 најбољих био би успех – додаје тренер Милосављевић.

То су њихова очекивања од наступа у биатлону, али и у крос кантрију, у којем наш репрезентативац није имао јача тест такмичења.

– Тачно је да су такмичари у крос кантрију бржи од нас биатлонаца, али не сме се заборавити да ми биатлонци све време скијамо с пушком на леђима. Моја пушка је тешка чети и по килограма, па ћу без ње бити доста бржи. Чињеница је да се нисам огледао са елитом у крос кантрију, јер ме Скијашки савез није послао на Европско првенство у Оберхоф, али са неким од ривала сретао сам се на европским куповима и знам да нису много бржи – размишља наш олимпијац.

Тренер Милосављевић изриче додатни аргумент:

– Ако Миланко у тркачком делу биатлона постиже резултате који вреде између 20 и 30 ФИС бодова у крос кантрију, онда је то доказ да вреди...

У Крос кантри и биатлон центру „Лаура” на Играма у Сочију (7-23. фебруар) Миланко Петровић би, ако буде на висини сопствених очекивања, могао да учествује у по три биатлонске и тркачке дисциплине, јер и право на старт мора да се заради. Већ и то био би успех.

--------------------

Амбициозно и на 50 км

Миланко Петровић планира и наступ у трци на 50 к у крос кантрију, најтежој тркачкој дисциплини. До сада, од наших репрезентативаца само је Александар Миленковић успео да заврши ову трку и заузме 65. место у конкуренцији 73 такмичара 1992. године.

– То је највећи изазов, али искрено речено ту очекујем најбољи резултат. Само да се поклопи, све – време, подлога, мазање скија – каже Тихомир Милосављевић.