Званично отворене ЗОИ у Сочију

СОЧИ – Председник Русије Владимир Путин данас је на Олимпијском стадиону у Сочију званично отворио 22. Зимске Олимпијске игре.

„Проглашавам Олимпијске игре отвореним”, изјавио је Путин на свечаној церемонији пред 40.000 гледалаца.

На играма у руском приморском граду, најскупљим у историји, учествоваће око 3.000 такмичара из рекордних 88 земаља, међу којима је и Србија.

Свечаној церемонији присуствовали су председник Републике Србије Томислав Николић и министар омладине и спорта Вања Удовичић.

У дефилеу спортиста заставу Србије носио је бијатлонац Миланко Петровић.

Србију ће на Играма у Сочију представљати осморо такмичара: Миланко Петровић (бијатлон и нордијско трчање), Вук Рађеновић, Александар Бундало (боб двосед), Ивана Ковачевић, Рејхан Шмрковић (нордијско трчање), Невена Игњатовић, Марко Вукичевић (алпско скијање) и Нина Мицић (сноуборд).

Овогодишње ЗОИ на програму су од 7. до 23. фебруара.

Танјуг

-------------------------------------------------------

Свечано отварање – визит-карта државе

Основна намера главног креативног продуцента и аутора сценарија синоћње церемоније у Адлеру Константина Ернста била је да милијарди ТВ-гледалаца објасни – Русију

Од нашег специјалног извештача

Адлер – Умом се Русија не може разумети. Ову филозофску минијатуру је 28. новембра 1866. написао песник Фјодор Тјутчев, а руски народ толико прихватио да је постала пословица.

Главни креативни продуцент и аутор сценарија за синоћње свечано отварање XXII зимских олимпијских игара Константин Ернст је себи поставио задатак да другима објасни шта је то Русија.

„Свечано отварање олимпијских игара је главни телевизијски спектакл на свету. Не постоји ниједан шоу који окупи више гледалаца. Она је визит-карта земље”, пренео је његово виђење московски лист „Спорт експрес”. „Церемонија коју гледа милијарду људи широм света мора да буде, с једне стране, једноставна и разумљива, а с друге, довољно уметничка, метафорична и информативна за оне који мало или ништа не знају о земљи. Због тога смо ишли дубоко у историју да би људи из целог света осетили нашу љубав према Русији и да се то осећање појави у срцима огромног броја гледалаца.

Москва је била домаћин летњих игара 1980. и, како сматрају у Русији, то је био први олимпијски спектакл. Ернст је открио да је користио та искуства, али, како је рекао, у незнатној мери на отварању, а потпуно на зтварању, 23. фебруара.

Важно питање је било на коме ће језику бити отпевана олимпијска химна. Одлучено је да то буде на језику домаћина, дакле руском, а улога је поверена оперској диви Ани Нетребко. С обзиром на руску музичку школу то није могао да буде промашај.

Отварање није могло да прође без групе „Тату”, јер је она, како је објаснио Ернст, који је исту улогу као сада на зимским олимпијским играма, имао када је „Песма Евровизије” била у Москви, једна од ретких руских група познатих у свету:

„Велики део церемоније је заснован на класичној, симфонијској музици. Ми не можемо, као Лондон, да се похвалимо тако великим бројем познатих поп-певача. Ми смо се оријентисали на најпопуларнији део руске музике – класику. Али нисмо хтели ни да запоставимо то да су неки руски поп-музичари у одређено време били популарни и у свету.

Песма „Неће нас стићи”, коју пева „Тату”, пуна је симболике за спортисте. То је нова кап у океану онога што је подарено олимпијском покрету.

„За нас је било врло важно да смислимо церемонију којој неће бити потребно додатно објашњење шта се дешава. Трудили смо се да то буду метафоре, које су јасне свим људима, а не само онима из земље која је домаћин”, казао је Ернст.

О улози спортиста на свечаном отварању Ернст се, такође, посебно позабавио:

„Није тајна да је један од најдужих и најдосаднијих делова свечаног отварања дефиле спортиста. Сваки народ жели да види своје спортисте и представнике оних земаља који ће јој бити највећи конкуренти, а остали им нису занимљиви. Зато смо параду изменили, па је она прошла брже и, надам се, динамичније, али је свако добро видео своје спортисте и њихове главне ривале.”

Ово свечано отварање олимпијских игара биће запамћено, вероватно, по нарочитом поду на којем је приказан поглед из свемира на Земљу ноћу. Она се је окретала по редоследу руске азбуке ка оној земљи чији је ред био да изађе.

„Као да падате ноћу у државу, она се отвара у центру и из ње, као из срца своје отаџбине, излазе спортисти на стадион. То је из грчке историје – спортисти изгледају као јунаци”, испричао је Ернст. „Поред тога дајемо могућност становницима 88 држава да виде како њихова земља изгледа ноћу. То је мало ко видео.”

Што се тиче музике коришћени су савремени миксови и обраде руских песама из последњих 20 година за стварање ритмичке основе да би спортисти, с обзиром да су млади људи, могли да заиграју.   

Октобарска револуција се данас и у Русији различито оцењује. Ернст није хтео да побегне од суочавања с тим делом историје:

„У сценарију од 18 одељака један је посвећен почетку ХХ века и револуцији. Изведен је по кључу авангардне уметности, јер су руска авангарда и руска револуција врло блиске ствари. Појава авангарде је предсказала револуцију, а револуције је потом убила авангарду.”

Као шеф Првог канала руске телевизије Ернст је дошао до закључка да овакав спектакл може да траје најдуже два и по сата. Све преко тога је мучење гледалаца:

„Што се тиче културе и уметности приказали смо највећа достигнућа наше земље. Ако Русија не може да се похвали поп-музиком, може симфонијском, балетом и авангардним сликарством. Гледаоци су видели и чули много познатих ствари, а нагласак је био на малом, али савршеном балетском спектаклу, који су извели прваци руског балета.”

Руски медији су ових дана на све начине тражили копчу између московске олимпијаде 1980. и сочинске сада. Налажени су људи који су пре 34 године као деца били на стадиону Лењина у Лужњикима, а сада су са својом децом били на трибинама стадиона Шифт у Адлеру.

Она ће, опет, својој деци да причају како је било на отварању XXII зимских олимпијских игара. А можда буде прилике да их и поведу на неке кад Русија поново буде домаћин.

И тако с колена на колено. Као што се преносе олимпијске игре из поколења у поколење.

Иван Цветковић

Олимпијски пламен запалили троструки олимпијски шампиони

Највећу част на свечаном отварању олимпијских игара, па и зимских, добија онај ко запали олимпијски пламен на горионику. То име се држи у тајности као највећа државна тајна до последњег тренутка. Овога пута је посао био двоструко тежак, јер је за то одређено двоје – троструки олимпијски шампиони Ирина Родњина (уметничко клизање) и Вјачеслав Третјак (хокејаш). Пре него што је бакља дошла у њихове руке на стадиону Фишт су је носили спортисти са летњих олимпијада: тенисерка Марија Шарапова, атлетичарка Јелена Исинбајева и рвач Александар Карелин.