Петровић: Можда је време за психолога

Од нашег специјалног извештача

Сочи – Олимпијско злато у биатлону на 20 км може да се освоји и с једним промашајем ако је то Мартен Фуркад. Овај Француз је на Лаури, на Кавказу, по други постао шампион на XXII зимским олимпијским играма.

Стопостотан учинак на стрелишту је Немцу Лесеру био довољан за сребро, Аустријанцу Ландертингеру ни за медаљу (пети), а Казахстанцу Пантову тек за 27. Али, са шест промашаја од 20 метака, колико је имао Миланко Петровић, не може се високо, па је завршио на 69. месту. Више промашаја од њега имала су само још тројица такмичара.

Он је из лежећег положаја почео промашајем, али је наредна четири хица послао у мету. Потом је из стојећег става промашио два пута.

– Кад је поново дошло на ред гађање лежећи поправио сам ствар и онда је дошло последње. Знао сам какво ми је време, какви су остали и ишао сам на све или ништа, – испричао је Петровић после трке шта је било у финишу. – Хтео сам да погодим свих пет. Мислио сам да могу. На жалост, промашио сам три. Нисам био оптерећен оним што је било раније, али не иде кад је најважније. На тренинзима гађам без промашаја.

Пре ових зимских олимпијских игара Петровић је постизао одличне резултате. Међутим, овде му не иде од руке. Није он очекивао медаљу, него да се нађе међу онима за које се каже да су озбиљни такмичари. Иза њега су Игре у Ванкуверу, тако да зна шта га чека. Ипак, у Русији му дрхти рука.

– Мораћу с тренером Милосављевићем да видим шта ћемо даље. Очигледно је проблем у мојој глави. Можда је решење да ангажујемо психолога – преузима Петровић сву одговорност на себе.

Ово му је била трећа трка на овој „белој олимпијади”, а најбољи пласман му је 63. место у крос-контрију (1.800 м). Да је у првој трци (биатлон, 10 км) био међу првих 60 квалификовао би се и за потеру на 12,5 км. Није успео у томе и после тога је уследио кошмар. Изузетна одговорност, јер су се он и његов тренер потпуно посветили овоме, повећана вероватно још и тиме што му је указана част да на свечаном отварању носи нашу заставу, учинила му је медвеђу услугу.

Кад, на пример, велики шампион Норвежанин Бјерндален заврши на 34. месту (четири промашаја) ником ништа – наосвајао се медаља. Ако му се укаже прилика да освоји злато он ће то да искористи и опет је све нормално.

Код нас није такав случај. Норвешка је имала и имаће асове. Богата традиција је створила систем који стално производи врхунске такмичаре. Код нас Миланко Петровић на својим плећима носи биатлон. Ако не успе да га изнесе биће то не само његов пораз, него и пораз нашег биатлона. Боља будућност у савременом спорту зависи од резултата, јер они онога ко их оствари подстичу на још веће прегалаштво, лакше се налазе средства за улагање у тај спорт, привлаче децу да се баве њиме...

Данас је пред Петровићем још једна исцрпљујућа трка – нордијско трчање на 15 км. У њој ће учствовати и Рејхан Шмрковић, коме је то јача страна и после свог олимпијског дебија у крос контрију, где је био 76, најавио је бољи пласман.

– Не знам да ли ћу за овако кратко време да се опоравим за ту трку. Одлуку ће да донесе тренер – изнео је Петровић своје размишљање уочи још једног смучарског маратона.

----------------------------------------------

Мицићева комплетира екипу

До јуче је нашој олимпијској екипи у Сочију недостајао још један члан. То је сноубордерка Нина Мицић, која се по плану последња прикључује нашим представницима на „белој олимпијади” у Русији.