Недостају ми концерти у Србији

Након признања које је добила за рад на пољу примењене музике, Александра Ковач је одлучила да своје музичко усавршавање настави на престижном Единбуршком универзитету у Шкотској. У Единбургу ће остати до јесени, а током боравка већ је ангажована као аутор две композиције у немачком филму „Млади и дивљи” сценаристе и редитеља Феликса Максима Елера. Филм ће гледаоцима премијерно бити представљен овог лета, а са Романом Горшеком пише и музику за оф-Бродвеј позоришну представу која ће премијеру имати 18. априла у њујоршком „Лајон театру”.

Како је дошло до сарадње у филму „Млади и дивљи”?

Као студент Единбуршког универзитета, добијате шансу да кроз пројекте сарађујете са многим креативним и успешним уметницима широм света. С обзиром на то да сам на магистарским студијама из компоновања филмске музике, шеф одсека, мој професор Јати Дуран је као музички супервизор филма проценио да ће моје композиторске вештине допринети музичком саундтреку. На основу мог досадашњег рада овде, добила сам позив од продуцената филма Феликса Максима Елера и Карстена Јаскијевича да напишем две носеће композиције које обележавају преломне тренутке у причи филма. Ово је изврсна прилика да публика широм Немачке чује моју музику, и захвална сам на томе.

Како бисте описали своје дело у филму?

Композиција која носи наслов „Млади и дивљи”, спада у категорију савремене електропоп продукције, док је нумера која затвара филм оркестарског звука, где ћу моћи да искажем своје вештине у компоновању филмске музике. Следеће недеље имам заказано снимање са музичарима бриљантног ЕФМО оркестра, којима ћу дириговати.

Тренутно сте ангажовани на писању музике за оф-Бродвеј представу која за два месеца има премијеру. Да ли вас више инспирише рад за филм или позориште? Колико има сличности, а колико разлике?

Писати за позориште и филм јесте процес који захтева одлично познавање оба медија, јер се ради о два различита поља уметничког израза, са јасно регулисаним правилима и односима према музици. Међутим, данас је та разлика све мања, па често када радим за позориште компонујем као за филм. Ова два медија се полако спајају, и тренутно сам на месту где се рађају нови трендови.

Моје досадашње искуство у писању за позориште и рад на пројектима за које сам и награђивана („Мирис кише на Балкану”, „Доручак код Тифанија”, „Бура” – награда „Јаоким Вујић” за најбољу музику) помогло ми је да на најбољи начин упознам непресушно креативни свет и научим да стварам музику без ограничења које изискује процес компоновања песама. Улога музике у филму је изузетно битна, што сваки озбиљан редитељ добро зна, и са њом можете да додате једну нову димензију слици и упоредо испричате причу која није видљива голим оком.

Како напредује магистарски рад и како је у Единбургу?

Као неко ко је у младости живео у Великој Британији више година и ко ужива у природи, уметности и добрим људима, живот у Единбургу ми изузетно прија. Налазим се у центру уметности, науке и врхунских услова за развој сваког талентованог човека. Похвално је колико се овде улаже у уметност и културу. Сматрам да у Србији постоје професори и ђаци који могу да се мере са најбољим уметницима овде.

Тренутно радим музику за неколико анимираних филмова који ће постати део мог магистарског портфолија. Волела бих да сарађујем и са нашим уметницима, јер сматрам да имамо ретко талентоване филмске креативце за које свет треба да чује.

Планирате ли нови албум и концерте у Србији и у иностранству?

Недостају ми концерти у Србији, јер смо се моја публика и ја већ навикли да се сваке године дружимо у дворанама у Београду, Крагујевцу, Нишу, Кикинди, Новом Саду, а има толико места широм земље где бих желела још да наступим и верујем да ће бити прилике. Единбург пружа неисцрпне могућности за концерте, па сам тако наступала већ неколико пута на манифестацијама у организацији мог универзитета.

Недостаје ли вам Београд?

Мало је рећи да ми недостаје мој родни град, али ми највише недостају ђаци школе певања „Београдски глас”, са којима се стално чујем на „Скајпу” и са великим нестрпљењем очекујем наставак дружења у септембру.

----------------------------------------------------------------

Музика за „Џеки и Мерилин” Сање Бештић

У сарадњи са мојим дугогодишњим партнером и најпрогресивнијим музичким продуцентом код нас, Романом Горшеком, пишем музику за нову оф-Бродеј представу „Џеки и Мерилин” редитељке Сање Бештић, која се бави контроверзном темом односа ове две америчке иконе и њиховим потенцијалним сусретом. Премијера је заказана за 18. април у „Лајон театру” у легендарном позоришном комплексу „Theater Row” у Њујорку – истиче Александра за наш лист.