Како год да свирају, „Дип парпл” су део религије

Четврто гостовање састава „Дип парпл” у Београду привукло је прексиноћ у Комбанк арену више од 10.000 људи, а свирка бенда, који је утицао на генерације рокенрола, окупила је и много овдашњих музичара. Међу њима је био и Александар Петровић, познат као Аца Селтик из састава „Ортодокс келтс”, који каже да их је виђао и у много бољим издањима:

– Неопростиво је да бенд са толиком километражом и искуством има техничке пропусте на бини. С друге стране, мислим да је лежерност Гилановог стила претерана, и дефинитивно би морао да ангажује стилисту за свој изглед. Такође, деловало је као да није владао динамиком свог певања – оценио је вођа бенда „Ортодокс келтс”.

Аца Селтик је додао да га радује када бенд не долази да би по сваку цену својом свирком задовољио тржиште:

– Нажалост, наша публика је необавештена, и људи не знају нове песме бенда. Овде не постоји култура куповања носача звука и онога новог што бенд ради. Као да је наша публика замрзнута у времену и сећа се само „Smoke on the Water”, а не реагује на „Vincent Price” или „Hell to Pay”, што су можда и њихове најбоље песме – закључио је наш саговорник.

За Дејана Цукића, који их је пре две вечери гледао трећи пут, овај концерт је одржан на добром месту:

– Комбанк арена има добре услове за свирку и добар звук. Али, овај последњи концерт не може да се пореди са узбуђењем које сам имао када сам их као петнаестогодишњак, 1975. гледао у Пиониру. Уосталом, то је тада била сасвим друга група од ове, јер је само бубњар остао из поставе која је онда свирала. Све у свему, и овај концерт је био добар.

Звонимир Ђукић Ђуле, вођа састава „Ван Гог”, уз опаску да није меродаван да оцењује концерте, каже да их је гледао и када су први пут гостовали у Београду, али и пре неколико година на Сајму:

– Драго ми је да су још ту. Године су незаобилазне и то се види и на њима. Али, мене радује што се нису „сместили” у музеј, већ представљају прави „покретни музеј”. Не бих да упоређујем овај са претходним концертима, јер свака свирка има своју посебност. Можда ми је сада било мање посебно, него када сам их први пут гледао као клинац ’75, али опет је имало неку драж. „Дип парпл” су на сцени од 1968. и то је скоро 50 година за поштовање – закључио је Ђуле.

Давати оцену концерта „Дип парпла”, по  мишљењу музичара Нелета Карајлића, јесте бесмислено:

– „Дип парпл” је био мозаик наше младости. Као клинац знао сам сваку солажу, и не само за мене, већ за све нас, они су били део религије, и незаобилазна степеница за све који смо желели да се бавимо рокенролом. Уосталом, риф из „Smoke on the Water” је најскиданији и најсвиранији риф икад, зар не? Они су свирали Дмитрију Медведеву, и ето „Дип парпл” је та мала тајна која веже не само Медведева и мене, већ све нас који смо живели иза гвоздене завесе. Како год да они сад свирају, ја ћу увек чути оно старо!

Ј. К.