Најболнији могући пораз Русије

Од нашег специјалног извештача

Сочи – Хокеј на леду је краљ зимских олимпијских игара. Улазнице, поготово за финале, вреде као суво злато. Још кад се игра у Русији, која као самостална држава никада није победила на том турниру, него и даље живи од совјетске славе...

У дворани „Адлер”, на XXИИ зимским олимпијским играма, доживела је најболнији могући пораз. Заболи и кад се у другим спортовима не освоји медаља, али то су огреботине у односу на још једно разочарење у свенародног љубимца.

Русија је у четвртфиналу изгубила од Финске с 3:1. На исход утакмице нико нема никакву примедбу. Све је било чисто.

За неуспех је кривицу на себе јавно, на конференцији за новинаре после утакмице, преузео селектор Зинетула Биљалетдинов. Али...

– Ово што се догодило није катастрофа, него несрећан случај. Нешто се догодило, али не знам шта, – каао је Биљалетдинов. – И никоме ништа нећу да замерам. Осећао сам велику одговорност, а не притисак. Трудио сам се да урадим све што је требало да урадим, да све буде прифесионално. Значи да нешто, ипак, није било урађено како треба. Желим да останем селектор, али о томе ће одлучити савез.

Селектор никада није објашњавао своје одлуке. Ни избор играча, ни превише одбрамбену тактику упркос томе што је имао хокејаше који не знају да се бране... Новинари сматрају да је био убеђен да ће резултат да говори уместо њега. И говори, али против њега. Амерички стручњаци су се на овом олимпијском турниру чудили како нема веће вајде од хокејаша какви су Овечкин, Малцев и Дацјук, звезде НХЛ.

– Добро смо почели, дали гол... Али, неколико грешака нас је скупо коштало. Покушавали смо да дамо гол, међутим, једноставно нисмо то могли. А што се тиче емоција у овом тренутку их немам, – казао је после утакмице Александар Овечкин, кога овде сматрају за најбољег играча у овом веку.

Први који је дао неко стручно објашњење је Владимир Пљушчев, који је на почетку овог века водио јуниорску и А репрезентацију Русије:

– Турнир је почео и завршио се лоше. Давали смо мало голова, мало и примали, али, ипак, више него што је требало. Против Финске је свако хтео сам да спасе Русију, међутим, ништа није испало, јер је тешко да се бори против екипе. Мислим да је тренерски штаб изабрао погрешну тактику због чега је била лоша организација игре. На Светско првенство у мају, у Белорусији, вероватно ће бити потребно да одведемо другу екипу и с другим лицем на њеном челу. Олимпијада у Сочију је четврта коју смо изгубили. Треба да се извуку некакви закључци: да се прекомпонује екипа и промени стил игре. Још пре четири године сам упозоравао да ако не изменимо кључне ствари да нас предстоји неуспех.

Капитен Русије Павле Дацјук је, да ли по дужности, да ли из убеђења, другачије видео утакмицу против Финске:

– Нисам стекао утисак да су они као екипа били бољи од нас. Једноставно, Финци су брзо после изједначења дали други гол, затворили се и врло добро се бранили.

Један једини гол је недовољан да се прође даље на олимпијади. На овој, у Сочију, Русија је поставила неславан рекорд – никада није била толико неделотворна.

На пет мечева дала је само 12 голова и просек по утакмици јој је први пут испод три (2,40). У Лилехамеру (1994) било је 3,25, у Нагану (1998) 4,33, у Солт Лејк Ситију (2002) 3,17, у Торину (2006) 3,13. и у Ванкуверу (2010) округло четири. Медаље је освојила само у Јапану (сребро) и САД (бронза).

Совјетски Савез од 1956. до 1992. године (последњи пут под именом Заједница Независних Држава), није освојио злато само 1960. и 1980. Да ли је пука случајност или не, тек оба пута су домаћини били Американци (Скво Вели и Лејк Плесид), који су и били први. Од када се Русија такмичи као самостална земља олимпијски победници су били Шведска 1994. и 2006, Чешка 1998. и Канада 2002. и 2010.

----------------------------------------------

Чељабинска област уочи „беле олимпијаде” решила да не награди хокејаше

Вршилац дужности губернатора Чељабинске области Борис Дубровски је уочи Зимских олимпијских игара у Сочију потписао одлуку о наградама спортистима који представљају јужни Урал. Паре не само што су биле намењене за освајање медаља (за злато три милиона рубаља, за сребро два, а за бронзу један), него и за само учешће (300.000). Међутим, непосредно пред почетак Сочинске олимпијаде на том списку су прецртани хокејаши (из тог краја су шесторица) уз образложење да они имају довољно, поготово петорица који играју у Северној Америци.