Призетко којим се тазбина дичи

Од нашег специјалног извештача

Сочи – На XXII зимским олимпијским играма је исписана страница која ће се памтити на вјеки вјекова. За њу ће бити места и у историји спорта, а и у ко зна све каквим.

Муж и жена освојили су олимпијске медаље! Као 1952. Емил и Дана Затопек за Чехословачку.

Али, то није све. Њихово двоструко славље се догодило истог дана (19. фебруар 2014) и у истој дисциплини, на истој стази (паралелни велеслалом у сноуборду).

Међутим, ни ту није крај необичностима. Он је Американац а она Рускиња.

И, сад оно што би могло да се нађе и у „Веровали или не”: Вик Вајлд (рођен 23. августа 1986. у Белом лососу у америчкој држави Вашингтон) одлучио је да буде, што се код нас каже, призетко.

У реду, због љубави се раде и незамисливе ствари, али оно што је урадио Вајлд је много и за бајку. Због женидбе с Аљоном Заварзином (рођена 27. маја 1989. у Новосибирску) узео је – руско држављанство!

Цела Русија обожава свог зета. И медији свих врста.

Прича о Вајлду и Заварзиној иде уз све. Поготово о њему.

На пример, да је прихватио да се такмичи за Русију зато што бављење професионалним спортом није јевтино и да у оним условима какве је имао у Америци једноставно не би могао толико да постигне. А у Русији су му то омогућили.

Затим, да схвата да у САД многи нису разумели његов поступак, али је, пре него што је пресекао, умирио себе тиме да не може свима да се угоди. А и шта га брига за друге, кад је срео тако прелепу девојку каква је Аљона.

Онда да га не мучи грижа савести. У Америци је био просечан сноубордиста, није му посвећивано онолико пажње колико је хтео, а био је амбициозан, желео је да напредује као спортиста. Променио је држављанство зато што није имао одговарајућу подршку.

О Федерацији сноуборда САД не прича ништа лоше. Каже да она добро ради, али да не могу сви да буду задовољни. То што није њега задовољила он јој не замера.

Ко зна, можда се и врати у Америку. Али, како је рекао, само ако услови за тренирање тамо буду врхунски.

Иначе, тамо и даље постоји група људи која га је увек подржавала. И сада се радују како због његовог подвига (спортом се бави од седме године), тако и због успеха његове жене.

Ако неког занима он и Аљона су се дуго меркали. Требало му је време да добро упозна ту насмејану девојку.

Ко је кога пре „прочитао” можда и не може да се поуздано установи, али кад се то десило преселио се у Москву, где су почели да живе заједно. А кад се то десило то се већ зна – 2011.

С њом воли да путује. Без ње – да иде у спортску салу.

У Русију је дошао из села од пар хиљада људи, где свако сваког зна. У тазбини живи у мегалополису на чији се ритам теже навикава.

Руси га зову Витја. Неке тешко разуме, неки су сувише груби, али је и човек са запада Америке приметио да сви имају широку душу. У принципу не види да се његови нови земљаци разликују од остатка света.

Медаље је хтео да прослави пивом, али њега нема у олимпијском селу. И мада је по пасошу Рус још избегава вотку.