Тријумф руске аутентичности

Од нашег специјалног извештача

Сочи – За некога то можда звучи као фраза, али за Русију је завршетак XXII зимских олимпијских игара стварно био празник. Потрефило се да је на дан који представља за њу нешто посебно, нешто њено (Дан бранилаца отаџбине), где је, дакле, расположење већ родољубиво, њени олимпијци дигну на спортски трон.

У надметању за најуспешнију нацију на олимпијским играма Русија је најбоља. То је, истина, незванична конкуренција, али то нимало не умањује престиж земље, чији спортисти то постигну.

Ево шта је о томе рекао онај ко је најмеродавнији – председник Међународног олимпијског комитета Немац Томас Бах – на својој прес-конференцији:

– Успех руске екипе се аутоматски пројектује и на оцену Игара у целини. То је природно. Слично је било и у Лондону. Ако земаља домаћин постиже успехе навијачи с већим ентузијазмном прате „олимпијаду”. Русија је паметно приступила формирању свог састава, па је постигла невероватан напредак после неуспешног учешћа у Ванкуверу. Добро је што јој је пошло за руком да створи тако јаку олимпијску репрезентацију. На томе можемо да јој честитамо.

Кроз смех је рекао и ово:

– Добро је што овде знају да треба да оставе неку количину медаља и за друге да би сви били задовољни.

Колики је ово подвиг види се тек кад се упореди шта је Русија урадила на претходним зимским олимпијада. Пре четири године у Канади је по укупном броју освојених медаља била на шестом месту, а по броју златних тек на 11?! А од СССР јој је у наслеђе остало седам првих места и два друга.

Као самосталан учесник Русија је 1994. била, по освојеном злату, била боља од свих, али је по укупном „товару” била трећа. И онда је ишло све слабије и слабије.

На Играма 1998. је била трећа и по броју освојеног злата и по укупном броју медаља, 2002. пета по злату, а шеста укупно, 2006. четврта по злату, пета укупно, а 2010. незамисливо ниско по броју олимпијских победника, а кад се рачунају све медаље шеста.

Сада је, како год да се рачуна, најбоља. Има 33 медаље од чега 13 златних (сребрних је 11, а бронзаних девет).

Да ли је њен сјај привидан, јер су том тријумфу допринели странци који су се такмичили за њу (злато су јој донели Корејац Ан, Американац Вајд, Украјинка Волосожар, Украјинац Григорјев)? На страну да ли би ти спортисти у својим земљама постигли исте овакве успехе, а ево шта је на то одговорио Бах:

– У савременом свету имиграција је део нашег живота. Разлози за то су најразличитији: понекад је то љубав, понекад посао или нови циљеви у животу. Морамо да поштујемо избор тих људи. МОК има одговарајућа правила и главно је се њих придржавају. Сви такви случајеви су били добро проучени и прослеђени Извршном комитету да одлучи. Замислићемо се ако у сличним ситуацијама буде у питању „трговина” или „лажирана” промена држављанства.

Вероватно још већу победу Русија је постигла као домаћин. Бах јој је и за то дао највишу оцену:

– До мене од спортиста није стигло ниједно неповољно мишљење. Сигуран сам да им се је допало како је овде све било организовано. На пример, једном сам на доручку срео двојицу спортиста. Убрзо су устали: „Извините, морамо на тренинг”. Питао сам их у колико је. Одговорили су: „Кроз пола сата”. Једноставно су устали, узели ранце и отишли на свој тренинг – пешице. За спортисте је то јединствено искуство. 

Одлука да Сочи, односно Русија, буде домаћин Игара била је на мети критичара, а разлози су били многобројни – од безбедности, јер је у комшилуку био несигуран регион, па до стања руске привреде и светске економске кризе. Бах је тим поводом казао:

– Мислим да би то питање требало да се пошаље онима који су то критиковали. Уверен сам да ће многи од њих сада да промене своје мишљење и да ће, кад се врате кући, да причају само позитивно о олимпијади која је завршена. Тајна њеног успеха није питање инвестиција. То је питање аутентичности. Ако се у томе буде успешан преко сваке границе, онда ће и олимпијада да буде успешан. Најсвежији примери су игре у Пекингу и Лондону. Пројекат Русије се састојао у томе да се створи центар за зимске спортове полазећи од нуле, па је зато и више коштао. У исто време изградња се није ограничила само на спорт, него се радило о преобразовању целог региона. Овде је дошло до задивљујућих промена. Подсећања ради, Сочи није изабран из првог покушаја, тако да тај план није случајно настао.

Још да су њени хокејаши освојили злато, или бар да нису остали празних руку, Русији би се остварили сви снови. Али, као што рече Бах, нешто треба да се остави и другима.

Фотографије са затварања можете погледати у нашој фотогалерији.