КСТ – полигон за успешне музичаре

Клуб студената технике незаобилазно је место на клупској мапи Београда, већ шест деценија. Популарни КСТ, не само што је постао, већ је и опстао као најстарији студентски клуб на Балкану. Чувени простор у коме су генерације формирале музички укус, настао је на иницијативу студената техничких факултета и младих инжењера 1954. године.

Како истиче Јована Пилиповић, портпаролка овог клуба, управо је то место „одговорно” за лансирање многих музичких и глумачких каријера:

– Седамдесетих година овде су своје представе или монологе имали познати глумци, попут Ташка Начића, Петра Краља или Николе Симића. Генерације музичара су своје каријере почеле баш на овом месту. Давних година овде су наступали Жељко Бебек, Горан Бреговић, Неша Лептир, „Рибља чорба”. И звезде данашње сцене, од „Деце лоших музичара” до „Гоблина”, „Бед копија”, или састава С.А.Р.С. прве свирке имали су баш у КСТ-у.

Једна од првих асоцијација на овај клуб јесте и чувени Новогодишњи маскенбал, који је у децембру 2013. одржан 40. пут, а како истиче наша саговорница, ту традицију ће наставити. Она истиче да је то и даље студентски клуб:

– Захваљујући студентима архитектуре, грађевине и електротехнике ово место опстаје. Смењују се генерације и свако доноси нешто ново. Можемо да се похвалимо чак и старијом публиком која је још од младости везана за клуб – каже Јована Пилиповић, и додаје да су рођендан прославили отварањем изложбе, али славље се наставља. Шест деценија ће обележити и академијом у Свечаној сали Грађевинског факултета крајем марта, а припремају и документарац, као и монографију.

За Срђана Гојковића Гилета, који је са бендом „Електрични оргазам” током протекле 34 године небројено пута свирао у КСТ-у, шест деценија постојања клуба је огроман успех:

– Уз честитке за рођендан, желим им да постоје бар још 60 година! То је легендарно место за рок концерте, и један од ретких простора у Београду који је успео да опстане. Стасавају нове генерације, а такав клуб им омогућава да створе наклоност према рок музици. Последњи пут смо свирали тамо пре две године на маскенбалу, и било је сјајно.

Један од бендова који се на сцени први пут опробао баш у КСТ-у јесте београдски састав „Канда, Коџа и Небојша”. Бубњар бенда Влада Рајовић прича да га за КСТ везују лепа сећања:

– Ти први концерти били су изузетни. Дивно ми је што је од тада прошло много времена, али и данас, кад понекад свратим тамо, видим да је то место задржало дух. Када смо пре три године, после доста времена, свирали тамо, клуб је био препун, а најинтересантније ми је било што ту није била наша редовна публика, већ публика КСТ-а. То је за један клуб и најважније, да има своју публику, и зато је КСТ јединствен – закључује Рајовић.

За Вукашина Марковића, који је у овом клубу свирао са саставима „Eyesburn” и „Irie FM”, КСТ је у позитивном смислу ветеран:

– Иако сам више излазио у „Академију”, ипак је КСТ опстао и последњи је клуб „из оног времена”, који има енергију и свака им част што су толико изгурали. Још је то клуб са добрим озвучењем, и једним од најбољих логотипа у граду. Добро је да постоји место у граду где млади долазе да упознају алтернативнију културу, или да, уколико су из унутрашњости, осете дух града – каже Марковић уз примедбу да би КСТ морао мало да се „ишлифује”, и потруди око плаката који треба да су у корак са временом.

Ј. К.