Кијев као Берлински зид
Ко се још сећа „малог прљавог рата“ на Кавказу између Русије и Грузије око Јужне Осетије и Абхазије 2008. и има ли он неке везе са садашњим догађањима у Украјини? Ако се мало дубље „разгрне“ у најновије специјалне методе ратовања и геостратешке интересе Запада, у првом реду САД, можда би се могла извући нека заједничка нит. Надобудни Сакашвили је искоришћен као прва „жаока“ да би се тестирала, намерно фалшном методом, одлучност Путина да штити виталне интересе и безбедност Русије на својим границама. Жртвована је Грузија да би се Путин осетио победником и његова пажња усмерила на сличне провокације кроз „производњу нових Сакашвилија“ у бившим совјетским републикама, а да се занемаре „државни удари, отпори, пролећа, обојене револуције и сл.“.
У међувремену, припремана је нова, много убитачнија и успешнија стратегија директног угрожавања безбедности Русије. Изабрана је Украјина, за Русију стратешки најзначајнија држава у окружењу.
Систематски, из акције у акцију, одвлачена је пажња Москве од догађаjа у непосредном суседству. Дозвољено је Путину да покаже своју одлучност у одбрани руских интереса у Сирији. Најутицајнији светски медији су га „окивали у звезде“ додељујући му епитет најутицајнијег светског политичара.
Непосредно пред зимске олимпијске игре испровоциране су многобројне терористичке акције унутар Русије, са циљем да се сва пажња и сви безбедносно-политички потенцијали државе усмере на тај за Русију престижни догађај.. Паклени план Запада се, корак по корак, спроводио у дело. У проучавању личности Путина уочили су, између осталог, и његову велику наклоност спорту, те да ће он безбедносно-спортски успех игара сматрати својим „делом“ и победом. То су му и дозволили да би га озбиљно ранили на другом месту, у Украјини.
На једној страни, успешно је „посејан“ страх од тероризма, неуспеха ЗОИ и бламаже Русије, тиме и Путина, па ето, као ваши пријатељи, нудимо вам своју помоћ. На другој страни, једна до две десетине хиљада екстремиста и добро плаћених, логистички припремљених незадовољника, са неколико опозиционих лидера,створили су хаос у Украјини. Мајсторски се манипулисало сиромаштвом и бесом народа против олигарха и врха државне власти.
Несумњиво, тзв. фактор неутралисаности и успаваности Путина знатно је допринео почетној несналажљивости и неодлучности Русије да благовремено делује кроз одлучнију подршку председнику Јануковичу у спречавању хаоса. Што је више расла агресивност у изјавама западних лидера, уз учесталије контакте с лидерима опозиције, то је реакција Москве била слабија у корелацији са значајем Украјине за безбедност Русије.
Тактика „пођи па стани“ не води успеху. Још погубнија је политика напуштања финалног чина договора Јануковича и опозиционих лидера, којом је Русија сама себе искључила као активног фактора у изналажењу решења.
Евентуални пад Украјине под „шапу“ САД и Запада неки, да ли с правом, упоређују с падом Берлинског зида. Да ли би доласком НАТО-а на „стратешку капију“ Москве безбедносно био угрожен сам „трбух“ Русије? Колико ли ће се чекати и које акције Запада могу уследити да се почне остваривати претња Мадлен Олбрајт: „Ми се нећемо устручавати да силом обезбедимо приступ сибирским ресурсима, јер без тога не можемо западном свету обезбедити данашњи стандард“? Или она бившег МИП-аНемачке Вестервелеа: „Приступ немачке индустрије сировинама мора се осигурати ако је потребно и оружјем.“ Да ли су овакве изјаве допирале до „ушију“ Москве?
У сваком случају, хаос у Украјини се наставља. Украјина ће вртоглаво продубити међусобно неповерење Русије и САД, са све заоштренијим геостратешким сукобљавањима, уз несагледиве опасности по светски мир. Енергетски и трговински интереси Европе према Русији, ако се артикулишу поштено и на прави начин, могли би да буду катализатор тих сукобљавања.
И на крају јеретичко питање: да ли Украјину губи Путин или Русија, ако је уопште губе и, с тим у вези, ко успешније брани безбедност земље: неприкосновени лидер или организована и уређена држава? Да ли је следећа мета Запада управо онај Путин који је извукао из глиба Јељцинову Русију и вратио је на геополитичку сцену као једног од најутицајнијих фактора?
Амбасадор у пензији
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


