Повратак у бесмисао

Изванредан је текст („Вучић као нови Милошевић?“, „Политика“, 26. 2. 2014) господина Бранка Радуна, који се потписује као „политички аналитичар“. Изванредан, будући да јасно показује колико су ниско пали српска политичка сцена и њени аналитичари.

Препустимо доказ ове тврдње самом г. Радуну, који пише: „Иако није проблем писати критичке текстове проблем је када су они тенденциозно негативни, а при томе говори и о њиховим психолошким особинама, што се у предизборној кампањи може схватити као вид пропагандног етикетирања.“ Не само да је дозлабога неписмено, него је и бесмислено – текстови који имају психолошке особине! А тек синтагма „пропагандно етикетирање“ – као да се неко спрдао, а г. Радун је све ово најозбиљније написао.

Не бих да дужим. Политички аналитичар Радун у свом је тексту понудио савремену синтезу са дна српске политичке каце. И то је учинио на самом крају свог текста, уз шармантан недостатак зареза: „Стога они који желе да дискредитују Вучића поредећи га са ’злим’ Милошевићем заправо греше – јер му само додатно дижу рејтинг и јачају ауторитет у очима значајног дела Србије.“

Да резимирам поенту аналитичног г. Радуна: „Што је више клевета и лажи, Вучић нам је милији и дражи!“

Живели другови!

Професор Правног факултета Универзитета у Београду