Србија међу покрајинама

"Кад ’оћу купим дрешке, морам палим за БГ. Кад хоћу на ТВ, морам палим за БГ. Кад ’оћу бољи посо, морам палим за БГ. Браћо, сестре, шта вам је. БГ главни је. Ко бре за то вуче конце. А добри смо вам били кад смо лупали у лонце". Или: "Док год будете триповали да је Београд центар света, ова ће напаћена Србија и бити подељена на гета".
Ово су делови песме "Центрифуга" групе нишких репера настале отприлике у време када је из Ниша кренула иницијатива за регионализацију Србије. Песма са доста горчине и једа говори о подређеном положају такозване "уже Србије" у односу на главни град, а лако би могла да буде и нека врста химне заговорника стварања нових покрајина или региона јужно од Саве и Дунава. Јер, главни мотив иницијативе, чији је најистакнутији промотор Нишлија Бошко Ристић, посланик и члан Председништва Демократске странке, јесте да се кроз нову територијалну организацију земље створе услови да се сиромашни и неразвијени југ приближи развијенијем и богатијем северу, односно Београду и Војводини.

Какву аутономију хоће "јужњаци", бар ови који о томе јавно говоре? Бошко Ристић за "Политику" тврди да би "грађани југоисточне Србије били потпуно задовољни оним што Војводина има" (надлежностима, овлашћењима, изворима прихода). На опаску да неки војвођански функционери управо траже више од овог што имају, Ристић одговара да очигледно "сит гладноме не верује".

Регионализација Србије је, по његовим речима, "насушна потреба јер је недопустиво да постоје такве разлике као што је, рецимо, 15 пута мањи бруто друштвени производ у неким крајевима у односу на Београд и Војводину". Ристић, при том, мисли на јужну и југоисточну Србију (Јабланички и Топлички округ), али и на општине на југозападу, као што су Сјеница и Тутин. Даје и следеће примере: најгори регионални пут је Ниш - Мердаре, негативни демографски индекс је најизраженији у општинама "наслоњеним" на Космет, а у селу Грабовница у општини Куршумлија, које има 20 ђака, лекар долази једном недељно, пута нема, а месна канцеларија, која нема ни струју, ни телефон, отвара се два пута недељно.

Заиста, према Стратегији за смањење сиромаштва коју је усвојила Влада Србије у октобру 2003. године, регион са највишим уделом сиромашних је југоисточна Србија (23,5 одсто становника овог региона је сиромашно). Следе западна Србија (13,2 процента), источна Србија (11,4 процента), Шумадија (9,7 процената), па Војводина (7,9 процената) и Београд (4,2 процента сиромашних становника).

Али да ли је регионализација прави начин да се Србија равномерније развија?

Истичући да ће један од основних циљева Министарства економије и регионалног развоја бити дефинисање механизама за подстицање равномернијег регионалног развоја да би се смањиле разлике у развијености, Верица Калановић, државни секретар за регионални развој и функционер Г17 плус, каже да се у Србији користи "административна и територијална подела на округе и општине без сагледавања стварних потреба становника који у њима живе".

- Нове административне поделе не би донеле нови квалитет, због чега ће Министарство економије и регионалног развоја предложити дефинисање територијалних целина према економским критеријумима и у складу са праксом Европске уније - каже Верица Калановић за наш лист.

Према њеним речима, у другој половини 2008. године у скупштинској процедури наћи ће се предлог закона о регионалном развоју, којим ће се одредити критеријуми за разврставање општина и градова у четири групе по развијености.

Када говори о децентрализацији, министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић (ДС) не говори (за сада), међутим, и о регионализацији Србије, него само о потреби проширења надлежности општина и градова, на чему се, како каже, озбиљно ради. "Усклађивањем закона који уређује локалну самоуправу са Уставом, биће успостављен стабилан систем на локалу, што би омогућило ефикасније функционисање самих јединица локалне самоуправе", каже Марковић за "Политику".

Само ојачавање општина, међутим, није довољно, сматра његов партијски колега Бошко Ристић. Суштинска децентрализација је потребна и све послове, који могу да се "спусте" на нижи ниво, треба препустити нижим органима али локална самоуправа не може, рецимо, сама да брине о регионалним путевима, управљању отпадом, капиталним инвестицијама попут изградње регионалног водовода... То су послови, каже Ристић, којима би на најбољи начин могле да се баве регионалне аутономије.

Интересантно је да пре четири године Ристић као председник скупштинског Административног одбора, у време када је ондашња Уставна поткомисија предлагала поделу Србије на пет покрајина, за један дневни лист рекао следеће: "За Уставну комисију апсолутно је неприхватљиво решење о подели Србије на пет, шест или десет покрајина. Србија ће бити децентрализована, али ће се власт приближити грађанима до нивоа општина и градова, а први пут ће се увести и уставна категорија - гаранција имовине локалне самоуправе".

Шта је утицало на промену става? Како каже, прво економски положај људи који живе ван Војводине и Београда, посебно у југоисточној Србији, а друго - нови Устав, који даје могућност оснивања нових покрајина и то различитог степена аутономије.

- Ја сада не иницирам стварање аутономне покрајине, него закона о аутономним покрајинама и регионалним аутономијама, односно тражим да се примени Устав Србије и законом прецизира поступак за формирање регија и покрајина, њихова организација и надлежности. Лицемерно је говорити да то у Уставу пише, али да није време за то. Значи, или треба да мењамо Устав, или да га примењујемо - истиче Бошко Ристић.

Социолог политике Јован Комшић, професор на Економском факултету у Новом Саду, аутор књиге "Дилеме демократске нације и аутономије", подржава идеју о регионализацији Србије, јер је, како каже, поред тржишне економије и парламентарне демократије, и децентрализација елементарна претпоставка савремене европске државе.

Регионална држава је, истиче он, трећи тип државе, који афирмише позитивне стране и федералне и унитарне државе. Историјске околности 20. века родиле су регионалну државу као трећи модел и то у фази демократизације друштва. Тако је регионализована Италија после Мусолинија и Шпанија после Франка. У Италији су схватили да ће задржати Сицилију само ако јој дају аутономију, тако да данас председник сицилијанске владе са пуним правом гласа учествује у доношењу одлука Владе Италије које се тичу директних интереса Сицилије. Италија има 15 "обичних" аутономија и пет специјалних - за специфичне регије каква је и Сицилија.

Захваљујући уставно-правном и политичком сензибилитету за различитост (признавањем идентитета историјских покрајина као што су Каталонија и Баскија), Шпанија је успела да одржи јединство државе и спасе је чак од грађанског рата после Франкове диктатуре.

Чак и Француска, као класичан пример унитарне државе, од седамдесетих година 20. века формира регионална тела, због лакшег одлучивања, економских токова и демократизације, иако је то још само административна децентрализација.

- За свих 46 држава Савета Европе децентрализација и принцип супсидијарности (принцип да се на нижем нивоу траже решења, пре него што интервенишу виши - прим.а.) све више постају мера ствари. Али, менталитет политичке класе у Србији је и даље такав да је, по њима, јединство државе ако министар за капиталне инвестиције има право сам да одлучује како и где ће правити путеве - каже Комшић.

Он посебно истиче проблем недоступности европским структурним фондовима, намењеним регијама - које Србија нема. Румунија и Бугарска су то увиделе и све више иду на децентрализацију и добијају значајна средства за своје регије.

Идеја регионализације, по његовим речима, може створити отпор код мање образованих грађана, код губитника транзиције и код људи склоних ауторитарним моделима политике. На питање којим речима би управо њима објаснио зашто је то добро за Србију, професор Комшић каже: "Добро је због тога што ће људи постати одговорнији домаћини у свом крају и својој регији. И што ће грађани имати могућност да ефикасније контролишу своје изабране политичаре и утичу на дневни ред институција у заједницама у којима живе. Са регијама политика може постати разговетнија дебата и арена која може утицати на квалитетнији свакодневни живот".