Путин добио дозволу да интервенише у Украјини

Специјално за „Политику”

Москва – На писмени захтев председника Путина да „због ванредне ситуације у Украјини, где су угрожени животи грађана РФ, као и војни контингент оружаних снага РФ који је у складу с међународним уговором дислоциран на територији Украјине (Аутономна република Крим), на основа члана закона, дозволи коришћење оружаних снага Руске Федерације на територији Украјине до нормализације друштвено-политичке ситуације у тој земљи”, Савет федерације је једногласно гласао „за”.

Нешто касније, Григориј Карасин, досадашњи заменик министра иностраних послова, а јуче постављен за представника председника у Савету федерације, изјавио је да треба правилно разумети „председниково обраћање, као и сагласност које је дао Савет федерације: „Председник има одрешене руке да употреби армију”. Он је додао да броју руских војника који ће се наћи на територији Украјине „још није било говора”.

Савет федерације објашњава своју одлуку између осталог и чињеницом да се у Украјини налази огромна количина опасних објеката, укључујући и атомске централе. Тамо треба обезбедити сигурност како не би дошло до трагедије. Јер, „ако се хаос настави, последице могу бити страшне”.

Истини за вољу, већ од ране зоре из Украјине су стизале узнемирујуће вести – нови премијер Крима Сергеј Аксјонов изјавио је да су војници Црноморске флоте помогли да се спречи заузимање Министарства унутрашњих послова Крима, као и неких других административних зграда. Током ноћи су наоружани људи, „послати из Кијева”, покушали да освоје поменуте зграде. Дошло је до пуцњаве, има повређених, међу којима су и грађани Русије. Премијер се потом обратио руском председнику с молбом за помоћ.

Касније у току дана јавио се и Виктор Јанукович који је подржао захтев Аксјонова.

По хитном поступку је донета одлука да се референдум о статусу Крима, заказан за 25. мај, пренесе на 31. март.

Из Кремља је стигла порука „неименованог званичника” да Русија не може да не одговори на ту молбу, а ускоро су један за другим руском председнику почели да стижу захтеви – најпре руских парламентараца, потом портпарола Савета федерације, појединих политичара... да би нешто пре 18 часова председник Путин затражио дозволу за интервенцију.

Савет федерације затражио је од председника и да опозове амбасадора из Америке због „увредљиве” изјаве америчког председника да ће Русија „скупо платити” евентуалну војну интервенцију у Украјини. Председников секретар за штампу Дмитриј Песков изјавио је да је председник обавештен о обе одлуке Савета федерације, али да коначну одлуку није донео.

Нешто раније, руској Думи предложено је да донесе одлуку о давању руског држављанства становницима Крима, по скраћеном поступку и под само једним условом – да знају руски језик.

Иако закон још није донет, припадницима украјинских специјалних снага „Беркут”, који су у Кијеву више од три месеца били понижавани, и на крају још и морали да клекну пред Мајданом, деле се руски пасоши у руском конзулату на Криму.

Думи је предложено још и да донесе закон којим би се омогућило Криму да се, после референдума, придружи Русији.

Много се говори и о економској помоћи Криму, неки депутати предлажу да се преосталих 12 милијарди долара (обећаних као кредит Украјини) усмери Криму.

Крим је неколико дана изгледао прилично мирно – већинско руско становништво успевало је да спроведе промене без нарочитих проблема – престали су чак и сукоби с кримским Татарима, представницима народа с веома трагичном историјом, који је Стаљин после рата раселио с Крима по целом СССР-у. Првог дана у тим сукобима погинула су два човека. После посете парламентарне делегације руске републике Татарстан, гласали су у Кримском парламенту исто као и Руси. Кажу да им је најважније да „Мајдан (у смислу – крвопролиће) не пређе на Крим”.

После доношења одлуке Савета федерације Русије, њима се, преко руске телевизије која се гледа на Криму, на татарском језику обратио председник Татарстана Рустам Миниханов речима да „само мир и слога на територији на којој живе и Украјинци, и Руси, и Татари, може да обезбеди благостање сваког од тих народа”.

На Криму је и јуче „ситуација била под контролом”, али пограничне службе Русије изјављују да је за последњих неколико дана из других градова у Русију прешло више од 140.000 избеглица.

И док се у Кијеву ситуација лагано смирује, онај део Украјине који је, док су они демонстрирали, ћутао, лагано устаје. У сукобима у Харкову повређено је готово 100 људи, Одеса не жели да се потчини новој власти и тражи федерализацију Украјине. У Јануковичевом Доњецку одржан је огроман митинг као „подршка Беркуту”. У Мариопољу – такође. Свуда се вијоре руске заставе, а учесници говоре о жељи да њихов пример „буде заразан”.

У Кијеву је за понедељак заказано ванредно заседање Савета одбране земље, за 3.март је заказан састанак Украјина – Нато... А Јулија Тимошенко, коју многи сматрају „јединим правим политичарем у Украјини” и која је после појављивања на Мајдану на дан кад је ослобођена, мудро ћутала и чекала да се ситуације разбистри, одједном се, према извештају Првог канала телевизије Русије, појавила и кренула – на преговоре с Москвом!