Лоши ђаци или саветодавци

Од петооктобарских промена до данашњих дана имали смо исту економску политику са мање или више опозиционог оспоравања. Ту политику је подржала и претходна, сада техничка влада, и то с појачаним интензитетом. Али, насупрот томе, стање у привреди је било све горе, да би нам недавно било саопштено да ћемобез помоћи ЕУ бити гладни.

Ова изјава је вишезначна. Прво, живели смо у уверењу да су народне кухиње пролазна појава, а не наша перспектива. Друго, она нас упућује да превазилажење тог стања можемо очекивати само уз помоћ ЕУ. Треће, у политичком смислу, ова изјава би требало да значи крах досадашње политике, самим тим и дисквалификацију партија које су је водиле али, изгледа, није тако. Све те партије су и сада у трци за добијање новог мандата, без икаквог осећања одговорности за политику коју су водиле.

Дакле, у прошлим временима уверавани смо да ова земља може да „храни пола Европе”, а сада нам кажу да не може ни саму себе. То није могло да настане само из нечињења него из погрешног чињења. За то се требало добро потрудити! Политичкаи економска елита нам дугују одговор на питање како је тако успешно и релативно брзо било могуће разорити једну привреду.

Међутим, у вођењу те политике нисмо били сами. Ништа у овој земљи у протеклим годинама није рађено без савета и препорука комесара и амбасадора ЕУ, па чак ни састављање влада. Да ли то значи да нисмо били добри ђаци или су савети били погрешни? Грађанима треба објаснити зашто би нам сад та иста ЕУ помагала, а ништа није предузела кад је требало да не дођемо у ту ситуацију.Још мање је убедљиво очекивање те помоћи кад знамо да се привреде свих земаља јужне и југоисточне Европеналазе у веома тешкој ситуацији, па се поставља питање шта ће то ЕУ учинити за нас да баш ми не бисмо били гладни? Да ли ћемоу томе имати неки приоритет или ће то бити разлог за нове (територијалне и друге) ултиматуме?

У сваком случају, грађани очекују програм привредног опоравка у коме ће сутра бити почетни дан. Хоће да виде и себе у том програму, да знају шта се од њих очекује, када и како ће моћи да дођу до посла. Сад су се стекли услови за то, јер за свет и Европу економска криза је мање-више прошло време. Нама су потребне партије које ће знати да понуде визију одрживог развоја и да на тој основи мобилишу грађане.

Бављење политиком није преварантски и мангупски, већ врло уман и одговоран посао.Позивање на патриотизам, убијање од рада и сл. више није довољно. Све претходне власти су већ потрошиле ауторитет тих речи. Зато је програм изласка из кризе незаменљив инструмент управљања у нашем друштву. Једино он може да послужи као основа за одрживу политику,али, по свему судећи, и овога пута ћемо изборе завршити популистички и обећањима која ће бити заборављена моментом уласка у парламент.

Саветник за послове оптимизације рада и управљања www.linearnoprogramiranje.com