Музеј „Николе Тесле” остаје без зграде

Међу потраживањима за повраћај имовине одузете после Другог светског рата, при самом истеку рока, стигла је и пријава наследника индустријалца Ђорђа Генчића, министра унутрашњих послова у време Александра Обреновића и вође Мајског преврата, са захтевом да им се врати здање у Крунској улици у Београду коме се налази Музеј „Николе Тесле”. Тако да ће будућа градска влада осим о пресељењу урне научника морати да потражи и нову адресу за његов музеј.

За Агенцију за реституцију, овај предмет  је правно „чист” и не би требало да постоје сметње за враћање Генчићеве породичне куће – која је двадесетих година прошлог века подигнута према пројекту чувеног архитекте Драгише Брашована.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, очекује да би процес могао да буде завршен за око шест месеци, али под условом да сва документација буде исправна и да се град не противи. Мада он тако нешто не очекује, јер је београдска управа према његовом досадашњем искуству увек имала конструктиван став.

 Како незванично сазнајемо, увелико се разматра могућност за проналажење нове локације за музеј уз који би се налазио и научни парк, јер је Генчићева вила била само привремена адреса Теслине заоставштине и сећања на научника.

Иначе, рок за подношење захтева за враћање одузете имовине истекао је у поноћ 3. марта. Према првим подацима поднето је 70.200 захтева. Тај број није коначан, јер у Агенцију за реституцију нису стигли подаци из свих 150 пошта у Србији.

– Очекујемо да коначан број буде увећан за још две до три хиљаде. За две недеље ћемо изаћи са тачним податком колико је укупно захтева предато и колико чега грађани потражују. Број поднетих захтева јесте донекле премашио очекивања, али мислим да их је пуно непотпуних и да су поднети тек реда ради – сматра Секулић.

Док се Агенција за реституцију није надала оволиком одзиву бивших власника и њихових наследника Мрежа за реституцију је очекивала да их буде више. Њен координатор, Миле Антића, каже да број пријављених потраживања чини тек пет одсто оних којима је одузета имовина.

– То најбоље илуструје податак према коме је само у једном дану 26. децембра 1958. године одузета имовина од 42.000 људи на београдској општини Звездара – наводи Антић.

Он ипак каже да се и не очекује враћање све имовине. Ниједна држава то није урадила. За пример узима Чешку која је овај процес спровела пре две деценије и вратила мање од 20 одсто одузете непокретности. Иако смо последња земља која реституцију није спровела и која је највише одуговлачила исправљање болне неправде код нас ће тај резултат бити још лошији.

Директор Агенције за реституцију обећава да ће враћање имовине у натури бити окончано за годину и по дана. Уколико буде измењен Закон о враћању имовине и обештећењу у смислу увођења супституције, односно заменске реституције за пољопривредно и шумско земљиште тај процес би био продужен за још годину и по дана.

Кад је реч о имовини која не може физички да буде враћена наследницима следи обештећење путем обвезница на 15 година. Оне ће се издавати од следеће године, а доћи ће на наплату 2030. године.

Тек када се сабере шта се потражује и када влада утврди коефицијенте знаће се колико ће износити обештећење. Али оно по свему судећи неће бити веће од 10 одсто вредности некретнине, а законом је прописано да максимални износ обештећења по одузетој непокретности не може да пређе пола милиона евра.

Секулић каже да је две милијарде евра максималан износ који држава може да издвоји за реституцију.

– Наравно, држава ће оцењивати своје капацитете и у новчаном смислу. У сваком случају један од основних задатака овог закона је и очување макроекономске стабилности земље. Свака одлука и Агенције и државе биће у складу с тиме – каже Секулић.

 Миле Антић каже да управо због тога треба увести супституцију како би реституција што мање оптеретила буџет, јер се показало да држава има довољно имовине којом лоше газдује.

Према његовим речима у Фонду за реституцију (у који је уплаћивано по пет одсто од сваке купопродаје у процесу приватизације) има свега 106 милиона евра.